Европа и Канада прошле године су повећале трошкове за одбрану за петину, мада су разлике међу чланицама НАТО знатне, показао је данас објављени годишњи извештај тог војног савеза.
Све 32 чланице НАТО су достигле циљ потрошње за одбрану од два одсто бруто домаћег производа (БДП) а укупна потрошња достигла је 1,4 хиљаде милијарди долара и била је шест одсто већа него 2024.
“То показује да НАТО савезници препознају промену безбедносног окружења и потребу да се испуне наше колективне обавезе”, написао је генерални секретар НАТО Марк Руте у уводу извештаја.
Руте је рекао да очекује да самит НАТО у Анкари у јулу надогради постигнуто у 2025. “Нема места самозадовољству, нити губљењу времена”, истакао је Руте, пренео је бриселски Политико.
Извештај је указао на велике разлике у потрошњи међу НАТО савезницима и најмањи део БДП за одбрану су потрошили Шпанија, Португал, Албанија, Белгија и Канада, по два одсто.
Највише је пак издвојила Пољска, 4,3 одсто БДП, а следе Литванија, Летонија, Естонија и Данска са по знатно изнад три одсто БДП.
Луксембург, Белгија и Словенија највише су повећали потрошњу у односу на 2024. у асполутном износу док је потрошња опала у Мађарској, Чешкој и САД.
У претходној години Европа и Канада су повећале потрошњу за одбрану 19 одсто, на 574 милијарде долара, а САД маргинално смањиле, на 838 милијарди, показао је извештај.
Удео САД у укупној потрошњи НАТО пао је са 64 одсто на 59 процената у прошлој години.
Извештај је показао и да је потрошња Европе и Канаде на главну опрему прошле године порасла 34 одсто, пренео је Политико.
Гледано према уделу у потрошњи за одбрану, Грчка је потрошила највише на особље, Албанија на инфраструктуру, Белгија на операције и одржавање а Луксембург на опрему и истраживања.
Чланице НАТО прошле године су се под притиском америчког председника Доналда Трампа договориле да повећају циљ расхода за одбрану на пет одсто БДП до 2035.
