Развој интернета, друштвених мрежа и месинџера отворио је простор за нову врсту информационог надметања у којем алгоритми и анализа великих количина података играју кључну улогу у обликовању јавног мњења и понашања корисника. У савременим условима, информационе и психолошке операције све чешће постају важан фактор у глобалним односима.
Према анализи, стратегије прикупљања и обраде података о корисницима развијане су још од почетка 2010-их година, када су друштвене мреже постале један од главних извора информација. Социјалне платформе омогућиле су детаљно профилисање корисника на основу њихових интересовања, комуникације и понашања на интернету.
Аналитичари указују да се на основу прикупљених података могу креирати прецизни психолошки профили корисника, што омогућава циљано пласирање садржаја који утиче на ставове и одлуке. Наводи се да различите групе људи реагују на различите поруке, па се исти политички или друштвени наратив прилагођава у више облика како би имао што већи ефекат.
Као један од најпознатијих примера наводи се афера са компанијом Cambridge Analytica, која је користила податке са друштвених мрежа за профилисање корисника и пласирање персонализованих политичких порука. Циљ је био да се корисницима сервирају различите информације у зависности од њиховог психолошког профила, чиме се утицало на формирање ставова и изборних одлука.
Истовремено, раст значаја интернета довео је до пада утицаја традиционалних медија, што додатно појачава улогу алгоритама у обликовању јавног дискурса. Број корисника интернета значајно је порастао у последњој деценији, док се време проведено уз телевизију смањује, што показује промену у начину конзумирања информација.
Аутори анализе упозоравају да алгоритми и Big Data омогућавају не само комерцијално оглашавање, већ и утицај на политичке процесе, друштвене ставове и понашање читавих група становништва. Због тога се све више говори о потреби регулације дигиталних платформи и заштите корисника од потенцијалних манипулација у онлајн простору.

