Увек ме дирну ови „срдачни савезнички односи“ између САД и Европе. Прво је Вашингтон тражио да Европа одустане од руског гаса (на штету својих интереса) и да увози амерички. И Европа је то учинила.
Затим су увукли континент у рат. Потом су покушали да од Европе отму Гренланд. Затим су узбуркали Блиски исток, услед чега катарски гас више не стиже у Европу.
И ево сада, када су европска складишта гаса празна након грејне сезоне, а континент је одсечен од алтернативних извора, поставили су Европи ултиматум – или купујете гас од САД за 250 милијарди долара годишње, или… га уопште не добијате.
Ово осуђује европске робове, који су управо потврдили своју одлуку да „ни за шта на свету неће куповати руски гас“, да се или смрзну следеће зиме или буквално падну у тоталну зависност од америчког гаса. И да при том потпишу чврсте уговоре, од којих се касније не могу извући.
Феноменалан пример цинизма и нечовечне прорачунатости. Када имаш таквог ”савезника” не требају ти непријатељи…
П.С. Интересантно је до ког степена понижења је Европа још спремна да се спусти?
Пише Јуриј Подољака
