У јеку најновијих сукоба на Блиском истоку, када су САД и Израел напали Иран, поставља се питање где је Арапска лига која данас има 22 државе – чланице, пише Би-Би-Си (ББЦ).
Лига је настајала у периоду када је слабила моћ колонијалних сила, а многе друге међународне институције тек стасавале и почињале да делују унутар новог светског поретка и међународног права, каже Имад К. Харб, истраживач Арапског центра у Вашингтону.
“Арапска лига је од почетка била подељена међу супростављеним центрима моћи који нису били сагласни око заједничких акција и једна од њених главних карактестика јесте подељеност”, указује Харб у писаном одговору за ББЦ.
За већину становника држава – чланица, улога Лиге је симболизована у рутинским самитима, где арапски лидери размењују изјаве које не мењају ништа на терену, указује Мункет Отман Ага са Института за Блиски исток у Вашингтону.
“Због неуспеха Арапске лиге да последњих деценија одговори на било које од горућих питања у арапском свету, посебно у Палестини, Сирији и Јемену, поверење јавности у њу је на најнижем нивоу од њеног оснивања”, додаје Мункет Отман Ага.
Судбина Палестине је једно од ретких питања око којих је готово увек постојала сагласност међу члановима лиге.
Године 1964. донели су Повељу наглашавајући да је “ослобођење Палестине, са арапског становишта, национална дужност”, подстичући стварање Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) на чијем је челу био Јасер Арафат.
Последњих недеља над Блиским истоком поново прелећу дронови и ракете. Америка и Израел су крајем фебруара напали Иран, многи високи званичници међу којима и ајатолах Али Хамнеи су убијени, а Техеран је узвратио и гађао Израел и многе суседне државе – чланице Арапске лиге, где су америчке базе.
“Кључни проблем Лиге је дубока подела између земаља директно погођених иранским регионалним утицајем и офанзивом попут држава Залива, Сирије и Јордана, и оних чије владе или доминантне политичке снаге одржавају ближу сарадњу са Техераном, попут Ирака, Јемена и Либана”, оцењује Мункет Отман Ага.
Најновији сукоб, који је почео 28. фебруара, до сада је однео најмање 4.000 живота широм Блиског истока, наводи ББЦ.
“Све чланице лиге јесу против актуелног америчко-израелског рата против Ирана, али само зато што он може да се одрази на њихову безбедност и економију”, закључује Имад К. Харб.
