Највеће европске банке и менаџери имовине током прошле године знатно су повећали улагања у технолошку фирму Палантир упркос растућим бојазнима због могућег кршења људских права и потенцијалне претње европској безбедности, показала је анализа резултата пословања америчке компаније платформе Прати новац (Фоллоw тхе Монеy).
Палантир се нашао на мети критика јер је својим софтвером који помаже у сузбијању илегалних миграција снабдео Америчку службу за имиграцију у царине (ИЦЕ), као и због сарадње са израелском војском.
Стручњаци и политичари такође упозоравају да блиске везе Палантира са администрацијом председника САД Доналда Трампа чине европске земље рањивијим на потенцијалне антидемократске утицаје јер се многе ослањају на технологију америчке фирме.
Платформа за истраживачко новинарство са седиштем у Амстердаму наводи да су тврдње о умешаности Палантира у кршење људских права присутне већ годинама.
Ипак, то није одвратило инвеститоре из целог света, укључујући европске, да улажу у ту компанију са врхунским учинком у области вештачке интелигенције.
Како се наводи, на крају прошле године више од сто водећих европских банака, менаџера имовине, осигуравајућих кућа и пензионих фондова повећало је укупан број акција Палантира у поседу 70 одсто у односу на 2024.
Њихова имовина заједно у Палантиру вредела је најмање 27 милијарди евра, показала је прекогранична анализа коју је предводио Прати новац а учествовали су и белгијски, дански, аустријски, швајцарски, норвешки, британски и шпански медији.
И док стручњаци упозоравају да инвестирањем у Палантир банке и други институционални инвеститори ризикују кршење међународних стандарда људских права, више од 20 највећих европских улагача у ту компанију каже да поштују смернице Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).
Те смернице захтевају дужну пажњу када се инвестира у компаније повезане са кршењем људских права, посебно у зонама сукоба или у областима где се користи вештачка интелигенција.
Стручњакиња за обавезе дужне пажње са Универзитета Света Марија у Тексасу Тара Ван Хо рекла је за портал Прати новац да би инвеститори, ако постоје озбиљне бојазни у вези кршења људских права, потенцијално требало да одустану од Палантира.
Међутим, већина инвеститора се не повлачи и многи су, попут Норгес банке, Амундија, Барклејса, Дојче банке, БНП Париба, повећали своје уделе у Палантиру, показала је анализа финансијских извештаја те технолошке компаније.
Палантир је одбацио оптужбе да можда доприноси кршењу људских права или се залаже да антидемократску агенду.
Софтвер те компаније основане 2003. иначе може да обради велику количину сирових података за минимално време и помаже клијентима да открију обрасце, нпр. на бојном пољу где је од помоћи у обради података који се могу користити за циљање готово у реалном времену.
Портпарол Палантира Николај Гамелтофт рекао је да је компанија поносна на европске инвестиције у њу.
“Палантир озбиљно схвата наводе о кршењу основних права”, рекао је он и указао на више публикација на ту тему. Додао је да Палантир “улаже значајне ресурсе у састанке са субјектима из области људских права”.
Платформа Прати новац наводи и да се везе Палантира са америчким властима протежу преко сарадње са ИЦЕ и указује да је ЦИА била један од првих инвеститора у компанију преко свог инвестиционог фонда, као и да је један од кооснивача Палантира допринео Трамповој кампањи 2016.
Наводи се и да је од почетка другог Трамповог мандата Палантир обезбедио велике уговоре са владом, укључујули са америчком војском.
Гамелтофт је одговорио да је Палантир радио и са Обамином и Бајденовом администрацијом.
