Просечна плата у Србији у септембру прошле године, према објављеним подацима, износила је 109.147 динара, али већина запослених примила је мањи износ, пише Нова економија.
Више од просека зарадило је нешто преко 30 одсто радника. Прецизније, од 110.000 до 130.000 динара зарађује 10,9 одсто грађана, а од 130.001 до 160.000 7,5 процената. Од 160.001 до 220.000 зарађује шест одсто, док највеће плате, које премашују 220.000 динара, прима 5,6 одсто запослених.
Тек 20,3 одсто грађана зарађује између 85.000 и 110.000 динара, 21,2 одсто грађана зарадило је између 65.001 и 85.000 динара, а 22,7 одсто између 55.001 и 65.000. Најмањи износ, до 55.000 динара, зарађује 5,8 одсто грађана.
Највеће просечне зараде забележене су у делатности информисања и комуникација – 237.105 динара, показују недавно објављени подаци Републичког завода за статистику (РЗС). И ту, међутим, плате могу бити и веће, а највише, у просеку 287.977 динара зарађују запослени са седмим и осмим степеном образовања, односно они који имају завршене мастер и докторске студије.
Најмање плате у овом сектору, очекивано, зарађују запослени са основном школом, али и они добијају, можда неочекивано, чак 112.271 динара.
Плате веће од просечних бележе се и у финансијским делатностима и осигурању. У овом сектору, просечна септембарска плата износила је 150.109 динара, али су плате варирале од 68.188 до 209.658, у зависности од нивоа образовања.
Потом, 148.397 динара износила је просечна септембарска плата у сектору рударства. Посматрано по нивоу стеченог образовања, плата је варирала од 100.312 до 215.297 динара.
С друге стране, најниже просечне зараде забележене су у услугама смештаја и исхране – 68.365 динара. У овој делатности, грађани без завршене средње школе зарађивали су, у просеку, 55.343, са средњом школом 65.081, а са завршеним факултетом 108.182 динара.
Највише у овој делатности зарађивали су мастери и доктори наука – 111.064 динара у просеку, што је и даље мање него што заради радник са осам разреда основне школе запослен у фирми која се бави информисањем и комуникацијама.
Мања од просека је плата и у осталим услужним делатностима – 76.230 динара. Ту, иначе, спадају поправке рачунара, обуће и одеће, хемијско чишћење, услуге фризера и козметичара, погребне услуге… У овим делатностима, плате варирају, у зависности од нивоа образовања, од 58.972 до 118.653 динара.
Још једна грана у којој су плате међу најнижима јесте пољопривреда, шумарство и рибарство. Просечна плата у септембру, у овим областима, показују званични подаци, износила је 87.443 динара. Најмање су зарађивали, као и у осталим случајевима, грађани за завршеном основном школом – 61.012 динара. С друге стране, грађани са највишим степеном образовања, зарађивали су 142.570 динара.
Када се сагледају све делатности, у просек од 109.147 динара улазе најниже, просечне плате за грађане са основним образовањем – 67.345, али и највише – за грађане са завршеним мастер и докторским студијама, од 157.914 динара.
Такође, у свим делатностима, мушкарци су у просеку плаћенији од жена. Посматрајући све нивое образовања, просечна плата мушкараца је 116.337, а жена 101.256 динара.
