Предстојећи парламентарни избори у Словенији нису само рутинска деморатска процедура,већ више суштински избор – не само између левог и десног центра него и између мањкавог плурализма и модела власти у којем демократске норме могу врло брзо да се уруше, оценила је словеначка списатељица Ана Шнабл у ауторском тексту за данашњи Гардијан.
Под насловом “Зашто Словенија, као мала, стабилна земља и пример европске приче о успеху, окреће леђа либерализму” ауторка наводи да би Јанез Јанша “наоружан немилосрдним политичким приручником Виктора Орбана и политичким стилом Доналда Трампа, представљао још једну нелибералну претњу за ЕУ ако победи на изборима 22. марта”.
То што је одлазећа коалиција, коју предводи премијер левог центра Роберт Голоб, издржала пун мандат, по словеначким стандардима је готово чудо, пише ауторка у Гардијану и подсећа да ју је формирао уочи избора 2022. Голобов Покрет слобода (Гибање Свобода), странка коју је Голоб основао само неколико месеци раније.
На првим изборима на које је изашла освојила је 41 од 90 места у парламенту што је најјачи резултат једне странке од стицања независности, наводи се и додаје да је убедљива победа омогућила Голобу да формира коалицију са Социјалдемократама и Левицом. Тиме је обезбедио 53 места, ретку стабилност у фрагментисаном политичком систему Словеније.
Голобова влада није била без мана. Нагли успон Покрета слобода значио је да је на власт дошао са ограниченим искуством у управљању, импровизација је понекад била превише очигледна, али се ипак може похвалити конкретним резултатима, оцењује се у тексту. Подсећа се на финансијску поршку после поплава 2023, мере за ублажавање енергетске кризе, повећање минималне зараде…
Ауторка даље наводи да је у поштовању основних права и слобода, по неким мерилима, садашња влада била мањкава, али не и нелиберална јер су институције функционисале, медијски пејзаж, иако поларизован, остао је плуралистички а цивилно друштво је деловало без систематског застрашивања.
Упркос свему томе, додаје се, подршка јавности Голобовом Покрету слобода је опала. Тврдо десна Словеначка демократска странка (СДС) константно води у анкетама, неколико процената испред Покрета слобода. Њено бирачко тело показало се изузетно лојалним. Док бирачи левог центра осцилирају између ентузијазма и разочарања, бирачи СДС-а остају постојани.
Шнабл оцењује да оно што СДС издваја у односу на неке друге крајње десне странке у Европи јесте то што она није побуњеничка аутсајдерска партија,већ централни стуб словеначке деснице и има искуство у власти: њен дугогодишњи лидер, Јанша, био је премијер три пута од почетка миленијума.
Током првог мандата средином 2000-их, СДС је владао као конвенционална конзервативна партија, али су каснији мандати били поларизованији. Јаншина влада 2012–2013. пала је у јеку масовних протеста због оптужби за корупцију а сам Јанша је био осуђен на две године затвора, иако је пресуда касније поништена.
Јаншин последњи мандат, од 2020. до 2022, поклопио се са пандемијом ковида. Обележио га је оштрији нелиберални заокрет – његова администрација је месецима обустављала финансирање словеначке новинске агенције СТА, често нападала јавни сервис РТВ Словенија, покушавала да преобликује надзорне одборе државних институција и улазила у отворене сукобе са новинарима на друштвеним мрежама, истиче се у тексту.
Срећом, судови су реаговали. Цивилно друштво се мобилисало. Десетине хиљада људи протестовале су у Љубљани а Јаншини покушаји да ослаби делове институционалног система и владавине права били су довољно озбиљни да изазову упозорења Европског парламента, додаје се.
У тексту се указује да СДС, одласком у опозицију, није морао да се мења. Током последње четири године могао је да се ослања на познате идеолошке теме: осуду “пристрасних” медија, упозорења о мигрантским таласима, тврдње да је Словенија превише регулисана и културне ратове око образовања. Понављање им је ишло у прилог.
Променило се, међутим, и шире европско политичко окружење у којем ова реторика делује. Када је Јанша последњи пут био премијер, његови напади на јавне медије и покушаји преобликовања институција наилазили су на снажан домаћи и међународни отпор. Данас глобални контекст изгледа другачије. Трампово председниковање нормализовало је отворено непријатељство према медијима и правосуђу и понудило практичан модел политичарима који траже поларизацију, притисак на институције и сталну делегитимизацију противника. Варијанте тог модела су се од тада прошириле и додатно развиле широм Европе и света, истиче аутока.
Јанша, који се диви Трамповом политичком стилу, добро се уклапа у тај образац. Недавно је изјавио да би више волео да влада уз апсолутну већину, тврдећи да коалициони преговори троше време које би се боље искористило за спровођење политика. Изоловано посматрано, то може звучати као нестрпљење према парламентарној математици. У данашњем глобалном контексту, то сигнализира нешто више: жељу да се делује без отежавајућих компромиса.
Нова влада предвођена СДС-ом вероватно би одлучно деловала у областима попут миграција, где заговара строжу контролу граница и безбедносни приступ који мобилност пре свега види као претњу. Обећава дерегулацију и “пословно повољније” окружење. Језик “реформи и деполитизације” могао би у пракси значити јачи утицај извршне власти на медије и правосуђе, указује ауторка и додаје да ништа од тога не би нужно одмах кршило демократске процедуре јер “нелиберализам напредује постепено, унутар закона, преобликујући институције изнутра”.
Словеначке институције остају чврсто укорењене у правном поретку Европске уније. Цивилно друштво је активно и отпорно. Земља није осуђена на демократско назадовање. Али разлика у односу на претходне Јаншине мандате јесте у томе што су методе, наративи и међународна савезништва нелибералне политике данас консолидованији него икад. Постоје преседани, потврде и међусобно ојачавање.
Зато ови избори делују мање као рутинска демократска процедиура, одржавање демократије, а више као структурни избор. Не само између левог и десног центра, већ између мањкавог плурализма и модела власти у којем демократске норме могу врло брзо да се уруше, закључује се у тексту.
