Врховни секретар иранског Савета за националну безбедност Али Лариџани (67), који је убијен у Техерану у израелском нападу у понедељак увече, био је највиши ирански безбедносни званичник и једна од најмоћнијих личности у тој земљи.
Лариџани је такође био члан Иранског савета за ефикасност и виши саветник претходног врховног вође Ирана, ајатолаха Алија Хамнеија.
Он је био и председник Маџлиса – иранског парламента 12 година, пре него што га је заменио садашњи највиши посланик законодавног тела, Мохамед Багер Калибаф.
Лариџани био је једна од најмоћнијих личности у Ирану, архитекта безбедносне политике те земље и блиски саветник ајатолаха Алија Хамнеија до његове смрти у америчко-израелском ваздушном нападу 28. фебруара, преноси иранска телевизија Прес.
Као потомак водеће свештеничке породице, са браћом која су дошла на високе положаје након Исламске револуције 1979. године, Лариџани виђен као лукав и прагматичан, али увек жестоко одлучан да подржи ирански теократски систем власти, преноси Ројтерс.
Као командант Револуционарне гарде током иранско-ирачког рата 1980-их, постао је шеф иранског националног емитера пре него што је повремено водио Врховни савет за националну безбедност, поред свог чланства у парламенту, чији је председник био 12 година.
Након што су америчко-израелски напади почели 28. фебруара, он је био један од првих важних иранских личности који је проговорио, и оптужио је нападаче да желе да дезинтегришу и опљачкају земљу.
Такође је издао оштра упозорења против свих потенцијалних демонстраната.
Али Лариџани је рођен 1958. године у великом ирачком шиитском муслиманском светилишту Наџафу у Ираку, које је било дом многих значајних иранских свештеника међу којима је био и његов отац, који је ту побегао од репресивне владавине шаха.
Преселио се у Иран као дете, а касније се фокусирао на студије и стекао је докторат из филозофије.
Када је Лариџани имао 20 година, шах је свргнут у Исламској револуцији и постављен је ајатолах Рухолах Хомеини за врховног вођу, а када је Ирак извршио инвазију на Иран дуж фронта од 800 километара, месецима након револуције, Лариџани се придружио Корпусу исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), новој, идеолошки вођеној војној јединици посвећеној Хомеинију.
Он се током рата са Ираком уздигао до чина официра, команданта који је био фокусиран на организационе дужности иза фронта које су диктирале ратне напоре а његов успех у тој улози, заједно са породичним везама, помогао је његов успон у новој Исламској Републици.
Након рата, Лариџани је постао министар културе, а затим шеф иранског државног емитера, ИРИБ-а.
Као главни преговарач за нуклеарна питања од 2005. до 2007. године, Лариџани је био одговоран за одбрану права Ирана да обогаћује уранијум, што је процес који је потребан за производњу горива за нуклеарну електрану, али који такође може дати материјал за нуклеарну бомбу.
Као председник парламента од 2008. до 2020. године имао је улогу у осигуравању да нуклеарни споразум са шест светских сила 2015. године испуни захтеве скептичних иранских политичара.
Лариџани је поново именован за шефа Врховног националног савета безбедности прошле године, након 12-дневног ваздушног рата који је покренуо Израел.
Вашингтон га је осудио због улоге савета у гушењу масовних протеста у јануару, а према саопштењу америчке владе, санкције против њега и других званичника уведене су као одговор на репресије против домаћег становништва.
Једна од Лариџанијевих ћерки је, у међувремену, отпуштена са позиције наставника медицине на Универзитету Емори у Сједињеним Америчким Државама, након протеста иранско-америчких активиста због његове улоге у сузбијању демонстрација, и великом броју жртава.
Савет за националну безбедност је у уторак саопштио да је Лариџани погинуо заједно са сином Мортазом, замеником Секретаријата за безбедност Алирезом Бајатом, и неколико њихових телохранитеља.
