Држава Европске уније која не учествује у механизму појачане сарадње не може да блокира реализацију те појачане сарадње, рекао је председник Еуропског савета Антонио Кошта о мађарској блокади кредита од 90 милијарди евра за Украјину.
“Уговор о функционисању ЕУ је врло јасан да држава чланица која не учествује у појачаној сарадњи не може да блокира њено спровођење”, рекао је Кошта у интервјуу за Јуропијен њузрум, пул који окупља двадесетак европских новинских агенција, преноси агенција Хина.
Кошта је подсетио да је на самиту 18. децембра прошле године једногласно договорено да се Украјини обезбеди кредит од 90 милијарди евра за следеће две године, а пошто су Мађарсла, Чешка и Словачка одбиле да учествују у том пакету, преостале 24 чланице су одлучиле да се пројекат оствари помоћу инструмента појачане сарадње.
За остварење одлуке о кредиту потребне су измене седмогодишњег буџета ЕУ, што такође захтева консензус свих чланица на министарском нивоу. Мађарски премијер Виктор Орбан је то искористио и запретио да неће дати сагласност док се не осигура наставак снабдевања руском нафтом кроз нафтовод Дружба, који је оштећен крајем јануара.
“Сада је потребно само да се то формализује на нивоу Савета ЕУ (министарски ниво). Ниједна држава чланица нема право да у Савету ЕУ не поштује оно што је одлучено на Европском савету (ниво шефова држава или влада)”, рекао је Кошта, пише Хуина, која је део пула европских агенција у Бриселу.
“Очекујем да ће Мађарска поштовати оно је што је одлучено на Европском савету, то је њихова дужност према Уговору о ЕУ”, рекао је Кошта.
Упитан што ако Мађарска устраје на блокади, Кошта је рекао: “Ја сам оптимиста, верујем да ће Мађарска поштовати себе, своје колеге и уговоре”.
Он је, како преносе агенције рекао да је блокада Мађарске потпуно неприхватљива, али је истовремено критиковао и украјинског председника Володомира Зеленског због претњи које је упутио Мађарској.
“Наравно да не можемо да прихватимо да се, макар и у тренутку повишених емоција, председнику владе једне чланице ЕУ обрати на непримерен начин”, рекао је Кошта.
Агенције преносе да је Кошта у интервјуу у Бриселу рекао да би Европска унија, иако у Украјини и даље траје рат, требало да се припреми за разговоре са Русијом.
Он је рекао да ће можда једног дана Унија морати од америчког председника Доналда Трампа да преузме посредовање у постизању мира у Украјини. То би, према његовим речим, било замисливо ако Трамп не успе у својим напорима, или ако одлучи да се више не ангажује у том порсредовању.
Кошта је, међутим, упозорио да у контактима са Русијом не треба наступати унилатерално, и да у овом тренутку не треба ометати Трампове покушаје да постигне споразум о миру.
“За сада је наш главни допринос да интензивирамо економски притисак на Русију и да свим средствима помажемо Украјини”, рекао је Кошта, преноси немачка агрнција дпа.
Поскупљење енергената и горива не мења ништа у тој стратегији ЕУ, рекао је Кошта, додајући да Унија жели да постане независна од руских енергената и да са Москвом не преговара о цени енергената.
Упитан за предлог Албаније и Србије да би могле да уђу у ЕУ и без права вета, Кошта је рекао да се проширење Уније темељи на заслугама и на испуњавању свих критеријума за чланство, али да треба имати и осећај за хитност ситуације.
“Морамо да водимо пртеиоцес проширења са пуно креативности, не одустајући од наших критеријума, на темељу заслуга, али са огромним осећајем хитности. Морамо да размотримо и наше унутрашње реформе, шта треба интерно да урадимо по питању проширења”, рекао је Кошта”, а преноси Хина.
Он је подсетио да Унија већ сада поседује “различиту геометрију”, наводећи као пример еврозону, простор Шенгена, или појачану сарадњу, и додао да је у будућности замисливо да неке државе чланице не уђу одмах у све димензије ЕУ, а да се неким земљама које су већ у Унији дозволи да направе корак уназад.
