Европосланици ће сутра на пленарној седници расправљати о извештају Европског парламента о стратегији проширена ЕУ, у којем се истиче да тај процес мора остати заснован на заслугама и да може подразумевати замрзавање преговора о приступању у случају назадовања у погледу фундаменталних вредности.
Извештај чији је аутор посланик из Литваније Петрас Ауштревичиус из групе Обновимо Европу усвојен је у јануару у Спољнополитичком одбору ЕП (АФЕТ), а после сутрашње расправе гласање о извештају заказано је за среду.
У документу се наводи да процес проширења подлеже строгим условима, повезаним са напретком у остваривању основних принципа проширења – владавине права, укључујући борбу против корупције и независност правосуђа, демократије и основних вредности.
“Извештај истиче да процес мора остати заснован на заслугама и реверзибилан, при чему се земље процењују на основу поштовања Копенхашких критеријума и усклађености с правним тековинама ЕУ. Наглашава се да не може бити пречица, посебно када су у питању вредности и основе, и да назадовање представља разлог за замрзавање или поништавање преговора о приступању” наводи се у документу.
Парламент је у извештају позвао Европску комисију да оснује мониторинг групу за праћење спровођења реформи у кластеру Основе.
Такође се позива да се уради евалуација политике проширења како би се проценило зашто су неке земље постигле ограничен напредак у доношењу или спровођењу закона.
У извештају се истиче да билатерална питања између држава чланица и земаља кандидата не би требало да блокирају проширење или ометају напредак.
Предлаже се увођење гласања квалификованом већином уместо једногласности у међукорацима процеса проширења, као на пример приликом одлучивања о отварању и затварању преговарачких кластера и поглавља.
АФЕТ је у свом извештају о стратегији проширења ЕУ похвалио Црну Гору и Албанију за њихов значајан напредак, Украјину за њену отпорност и посвећеност путу ка ЕУ, а Молдавију за одлучно напредовање на овом путу.
Европски парламент сматра да је усклађеност са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ показатељ јасне геополитичке оријентације и спремности земаља кандидата за чланство и позива на “јасну условљеност у вези са ангажовањем са геополитичким ривалима”.
Савет за спољне послове се подстиче да позове министре земаља кандидата које су потпуно усклађене са спољном и безбедносном политиком на своје састанке као госте.
Парламент види проширење као “стратешки одговор на нову геополитичку реалност” и “инвестицију од највеће важности за безбедност и стабилност ЕУ у условима руске агресије против Украјине, кршења граница, хибридних напада и других непријатељских акција против њених суседа, као и других заједничких геополитичких изазова”.
У извештају се истиче да проширење доноси користи и садашњим и будућим чланицама ЕУ и да је цена непроширења већа од цене самог проширења, оцењујући да би непроширење ризиковало стварање геополитичких сивих зона подложних злонамерном утицају земаља ван ЕУ, посебно Русије.
“У време геополитичке нестабилности, проширење засновано на заслугама се сматра једним од најјачих спољнополитичких и геополитичких алата ЕУ и кључним покретачем дугорочне безбедности, мира, стабилности и просперитета у Европи”, наводи се у извештају.
