Четврта година Специјалне војне операције у Украјини почела је ливидацијом мостобрана Оружаних снага Украјине у Курској области, а завршила се победама на северу и југу Донбаса, као и поновном употребом хиперсоничних ракета “орешник”, преноси РТ.
За протеклих годину дана, руске снаге ослободиле су више од 7.000 квадратних километара територије и десетине насељених места, као и стратешких положаја.
Кроз цев до Суџе и победа под Курском
Почетком марта 2025. почиње велика офанзива руске војске ради ослобађања дела Курске области који су окупирале Оружане снаге Украјине (ОСУ). Одлучујућа акција била је пробој кроз напуштени цевовод, тзв. “Операција поток”, помоћу којег су се руски борци појавили надомак града Суџе, дубоко у позадини ОСУ.
Пометња у позадини допринела је слому украјинских јединица, чија се одбрана распала у року од свега неколико дана. Припадници ОСУ су пешке бежали преко границе, напуштајући технику и оружје под кишом дронова. Скоро цела окупирана територија је очишћена до краја марта, а последње село на граници које су држале ОСУ ослобођено је у априлу.
Борци који су се провукли кроз цевовод нису изгинули, како је тврдила украјинска пропаганда, али су многи имали озбиљне здравствене симптоме због токсичних испарења. Већина се вратила на ратиште већ у мају, после краћег лечења.
После победе у Курској области, Москва је потврдила да су у борбама учествовале и јединице из ДНР Кореје, које су стекле значајно борбено искуство.
Руска војска је потом успоставила “тампон зону” на северу Сумске области и проширила санитарни кордон северно од Харкова, како би спречила поновни упад Украјинаца.
Северни Донбас: Од Купјанска до Северска
На ово се надовезала офанзива руске војске на северу Доњецке Народне Републике (ДНР), при којој је очишћена и злогласна Серебрјанска шума, последњи део Луганске Народне Републике (ЛНР) под контролом ОСУ.
Начелник руског генералштаба, генерал Валериј Герасимов, објавио је потпуну контролу над шумом 17. септембра 2025. Руска војска је потом наставила напредовање према Јампољу и Красном Лиману, приближивши се Свјатогорску.
На северном делу овог ратишта, руске снаге прешле су реку Оскол и прво блокирале, а онда заузеле Купјанск. Герасимов је званично потврдио ослобађање града почетком новембра, након чега су ОСУ предузеле низ контранапада како би оспориле руску победу. Приликом једног од њих, руска војска је заробила јединицу која је имала задатак да услика украјинску заставу за потребе медија.
Сви украјински напади на Купјанск су одбијени и град је остао под руском контролом, потврдио је средином јануара 2026. генерал-пуковник Сергеј Кузовљев на састанку са министром одбране Андрејем Белоусовом.
Трећи велики успех руских снага на овом ратишту било је ослобађање Северска, тврђаве коју су ОСУ држале од самог почетка СВО.
Званично, Северск је ослобођен 11. децембра, али су команданти ОСУ дуго обмањивали Кијев да још увек контролишу то место. Истина се више није могла сакрити када су руске јединице ушле у Јампољ.
Омча око Константиновке
Четврта година СВО почела је потпуним чишћењем Торецка (Дзержинска), северозападно од Горловке, док је Часов Јар коначно ослобођен у јулу.
Руска војска је потом развила офанзивна дејства западно и јужно од Константиновке, главног упоришта ОСУ на овом делу фронта. У августу је један део украјинских бораца остао у окружењу код језера Клебан-Бик.
Украјински фронт је у лето пробијен између Константиновке и Покровска (Красноармејска), на потезу према месту Добропоље. Од тада се воде жестоке борбе малих јединица на подручју између Добропоља и Дружковке, западно од Константиновке и на јужном прилазу Краматорску.
Покровск је сад Красноармејск
Кијев је крајем 2024. преусмерио велике снаге на Покровск, раније седиште логистике за цео Донбас. Руска војска је одговорила тако што је град заобишла и са севера (према Добропољу) и са југа, од места Удачноје према Дњепропетровској области.
Руске десантне групе ушле су у Покровск у октобру, а потпуну контролу над градом су успоставиле почетком децембра. Један број украјинских бораца остао је опкољен у оближњем Мирнограду (Димитрову). Упркос бројним покушајима ОСУ да их деблокира, тај џеп је елиминисан до почетка јануара.
Председник Владимир Путин је 2. децембра и званично објавио ослобођење Красноармејска, као и Волчанска у тампон-зони Харковске области.
“Крцкање” Орехова
Велико руско напредовање забележено је и на запорошком фронту, попришту злогласне украјинске “велике контраофанзиве” у лето 2023. Већ у лето су прве извиднице групе “Дњепар” напредовале на север према граду Запорожју, а до краја године су успоставиле контролу над насељима Приморско, Степногорск и Новојаковљевка.
На источном делу фронта, ослањајући се на Велику Новосјолку, руске снаге су напредовале дубоко у украјинску позадину и крајем децембра ослободиле Гуљајпоље у Запорошкој области. Према руским изворима, читаве украјинске јединице су просто побегле са положаја.
Руске снаге се сада приближавају Орехову, главној бази ОСУ 2023, и са југа и са истока и са запада.
Подсетник “орешником”
Суочена са поновним звецкањем оружја са Запада, Русија је крајем октобра објавила тестирање стратешких система “буревесник” и “посејдон”, као упозорење да се са Москвом не разговара језиком ултиматума.
Након што је Украјина дроновима гађала Путинову резиденцију на језеру Валдај, Русија је одговорила поновном употребом хиперсоничног ракетног система “орешник”. Овом приликом, уништено је постројење за поправку и одржавање авиона и авиомотора код Лавова, у западној Украјини — једног од највећих упоришта украјинског национализма.
