У политичком врху Ирана наводно постоје озбиљна неслагања око тога како даље користити контролу над Ормуским мореузом као средство притиска на Сједињене Америчке Државе, шест месеци након почетка америчких и израелских напада на Иран.
Суштина спора, према анализи опозиционог медија „Iran News Wire“, није у томе да ли треба наставити отпор Вашингтону, већ када и под којим условима би Техеран требало да искористи положај у Ормуском мореузу за ублажавање санкција и постизање политичког договора.
Једну струју предводе влада председника Масуда Пезешкијана и део конзервативног блока, који се залажу за постепени договор, контролисано обнављање пловидбе и добијање уступака у погледу америчких санкција. Пезешкијан је последњих дана истицао потребу решавања спорова преговорима, док је министар спољних послова Абас Арагчи поручио да је повратак дипломатији могућ.
Насупрот њима, утицајни конзервативни лист „Кајхан“ и део тврдолинијашког политичког блока сматрају да би преговори у тренутку када је Иран под притиском значили расипање стратешке предности стечене током рата. Њихов став је да Техеран треба да повећа цену америчког притиска, а не да жури са договором.
Посебан проблем за Техеран представља чињеница да се део транспорта нафте кроз Ормуски мореуз већ обнавља, док су приходи Ирана од извоза нафте и даље ограничени америчким санкцијама. Због тога се поставља питање колико дуго ограничења пловидбе могу да буду корисна Ирану ако нафта других држава пролази кроз мореуз, а ирански приходи остају под притиском.
Секретар Врховног савета за националну безбедност Мохсен Резаи заузео је тврђи, али ипак преговарачки став, поручујући да САД најпре морају да предузму конкретне кораке, након чега би Иран одлучивао о поновном отварању Ормуског мореуза.
У Техерану се тако све мање расправља о избору између „отпора или преговора“, а све више о томе да ли је сада тренутак да се контрола Ормуског мореуза претвори у укидање дела санкција и политичке уступке или притисак на међународну пловидбу треба наставити како би Вашингтон био приморан на веће уступке.
