Бранко Лукић, народни посланик и заменик председника Покрета МИ СНАГА НАРОДА, оштро је у Народној скупштини критиковао начин рада актуелног сазива парламента, предложене измене буџета, енергетску политику власти, пројекат „Београд на води“, јавни дуг, акцизе на електричну енергију и измене прописа о легализацији објеката.
Лукић је на почетку излагања указао на праксу заказивања седница у последњем тренутку, наводећи да Пословник предвиђа да посланици о седници буду обавештени седам дана унапред.
„Прегледали смо, ниједна седница није заказана седам дана унапред, као што то предвиђају правила, као што Пословник предвиђа, и никада нисмо добили ваљано образложење зашто се то ради у последњи момент“, рекао је Лукић.
Он је навео да је и ова седница заказана у петак у касним сатима, када су запослени у посланичкој канцеларији већ отишли кући, као и да је последњег дана предложено осам нових закона и два извештаја, док су само дан раније предложена још три закона.
„То што се каже ‘из разлога хитности’, то је флоскула и не представља образложење. Образложење мора да се да за сваки појединачан закон — зашто је хитан“, поручио је Лукић.
Он је оценио да је такав начин рада постао карактеристичан за актуелни сазив Народне скупштине и изразио наду да ће следећи сазив радити другачије и у складу са прописаним правилима.
Посебну пажњу посветио је Предлогу закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије.
Према речима Лукића, у члану 2 тог предлога наведено је да потребна средства за финансирање буџетског дефицита износе билион и 259 милијарди динара, односно око 10 милијарди и 727 милиона евра.
„Ко ће да покрије толики дефицит? Је л’ ми у овој ситуацији говоримо да је стање економије Србије у реду, да је на здравим ногама? Ко ће за годину дана, људи, ово да покрије? Ово не могу да плате ни народ Србије, ни наши унуци, ни праунуци, ни чукунунуци. Овде се игра са државом“, рекао је Лукић.
Говорећи о Предлогу закона о ублажавању последица енергетске кризе и раста трошкова живота појединим категоријама становништва кроз једнократну финансијску помоћ, Лукић је поставио питање ко је одговоран за настанак енергетске и финансијске кризе.
„Ко је створио ову кризу, и енергетску и финансијску? Сетимо се ложења иловаче, пада система ЕПС-а, распарчавања ЕПС-а, давања тих парчића неким Норвежанима да га воде. Норвежани немају термосектор уопште, који је код нас главни у производњи електричне енергије“, навео је Лукић.
Он је критиковао и политику власти према НИС-у и Русији.
„Ко је довео до тога да са Бајденовом администрацијом крене у отимање НИС-а од Руса? Па сада немамо стабилан уговор са Русима, него имамо само неке продужетке од пар месеци. Ја мислим да је одговор јасан ко је створио овакву ситуацију“, поручио је Лукић.
Осврнуо се и на зелену агенду и изградњу ветроелектрана и соларних електрана, оценивши да се велики део тог система предаје у руке домаћих и страних тајкуна.
Лукић је указао и на цене горива, подсетивши да су акцизе у једном тренутку биле смањене због кризе повезане са Ираном, али да су се цене потом вратиле на претходни ниво и чак га премашиле.
„Имамо најскупље гориво, или међу најскупљим горивима у региону“, рекао је он.
Посебно је критиковао начин на који је предвиђена исплата једнократне финансијске помоћи грађанима који имају право на новац из Акционарског фонда.
„Људима који имају право на новац из Акционарског фонда не дајете помоћ, дајете им њихове сопствене паре. Осталима дајете помоћ, онима који немају новац у Акционарском фонду. Дакле, ради се ту о дискриминацији: једним људима дајете помоћ, другима дајете њихов новац“, рекао је Лукић.
Он је оценио да је због тога тај део закона противуставан, јер, како је навео, прави разлику између две групе грађана.
Говорећи о изменама лекс специјалиса за пројекат „Београд на води“, Лукић је критиковао начин на који су додељивани послови у оквиру тог пројекта.
„Сви послови везани за овај пројекат додељивани су директно, без тендера. И сада хоће овим законом да се покрије то што су послови добијани мимо закона, мимо тендера, директно и преговарањем“, рекао је Лукић.
Он је изнео и низ примедаба на последице изградње „Београда на води“ по Савско приобаље и животну средину у том делу престонице.
„Уништено је Савско приобаље, загађен ваздух, нема паркинга, подигнута је температура у граду, нема струјања ваздуха“, навео је Лукић.
Како је рекао, тај део Београда познаје још од 1977. године и може да упореди ситуацију пре и после изградње комплекса.
„Верујте ми, струјања ваздуха уопште нема. А то је део града где се смог од Народне библиотеке спушта скроз до Савског пристаништа. Дакле, подизањем овог бетонског зида увелико се утицало и на промену климе у том делу града“, казао је Лукић.
Када је реч о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о јавном дугу, Лукић је указао да, према његовој оцени, приказ јавног дуга не даје потпуну слику укупне задужености државног система.
„У овом јавном дугу који се спомиње немамо изражено колика је задуженост покрајина, колика је задуженост градова, колика је задуженост општина, јавних предузећа, државних предузећа“, рекао је он.
Лукић је потом говорио о изменама Закона о акцизама и посебно критиковао акцизу на електричну енергију.
Он је подсетио да се акциза традиционално плаћа по јединици производа — литру, килограму или паклици — и поставио питање како се у тај концепт уклапа електрична енергија.
„Одједном имамо акцизу на електричну енергију, па није јасно да ли сада електрична енергија спада у луксуз. Сматрамо да се овде уопште не ради о акцизи, јер се ради, у ствари, о прикривеном порезу“, рекао је Лукић.
Према његовим речима, порез од 7,5 одсто плаћа се на цео рачун, укључујући бројило, утрошену снагу и друге ставке, након чега се обрачунава и ПДВ од 20 одсто.
„На све се плаћа 7,5 одсто, и на то се онда обрачунава порез од 20 одсто. Дакле, обрачунавамо порез на порез и долазимо до цифре од 29 одсто, за коју се увећава рачун за електричну енергију. И то се наплаћује од грађана Србије“, казао је Лукић.
Он је закључио да се, по његовом мишљењу, у овом случају не ради о класичној акцизи, већ о прикривеном порезу.
На крају излагања осврнуо се и на измене прописа који се односе на легализацију бесправно изграђених објеката.
Лукић је подсетио да је опозиција још приликом усвајања закона упозоравала на његове недостатке.
„Донели смо га, дакле, по мени, на врат, на нос. Међутим, ево видимо, имамо потребу, због немогућности уопште уписа објеката који су пријављени, да се закон после врло кратког времена мења“, рекао је Лукић.
Он је навео да се сада накнадно тражи прилагање елабората, скица или архитектонских нацрта, што, према његовој оцени, потврђује да је првобитни закон донет без довољно пажње и припреме.
Лукић је своје излагање завршио оценом да предложени закони и измене показују озбиљне проблеме у начину управљања државним финансијама, енергетиком, јавним дугом и великим инфраструктурним пројектима.
