Док највеће технолошке компаније улажу стотине милијарди долара у центре података и инфраструктуру за вештачку интелигенцију, „Епл“ се определио за знатно опрезнији приступ. Та стратегија изазвала је поделу међу аналитичарима — једни сматрају да компанија заостаје за конкурентима, док други верују да би избегавање огромних трошкова дугорочно могло да се покаже као предност.
За разлику од „Епла“, „Енвидија“ је постала један од највећих добитника глобалног бума вештачке интелигенције, пошто њени процесори и софтвер представљају основу великог дела светске AI инфраструктуре. Тржишна вредност компаније достигла је пет билиона долара, само неколико месеци након што је премашила границу од четири билиона.
Поједини аналитичари, међутим, оцењују да ће у следећој фази развоја највећу корист остварити компаније које буду наплаћивале коришћење вештачке интелигенције крајњим потрошачима. „Епл“ би у том случају могао да профитира захваљујући огромном броју корисника ајфона, ајпеда и „мек“ рачунара, без потребе да сам развија најскупље AI моделе.
Пословни резултати за сада подржавају опрезну стратегију компаније. Приход од продаје ајфона у последњем кварталу порастао је за 22 одсто у односу на исти период претходне године, док је укупан приход увећан за 16 одсто и надмашио очекивања Волстрита. Ипак, „Епл“ се суочава са критикама због одлагања појединих AI пројеката, укључујући унапређену верзију гласовног асистента Сири.
Нагла изградња центара података истовремено је повећала потражњу за меморијским компонентама и подигла производне трошкове у целој технолошкој индустрији. „Епл“ је већ повећао цене појединих рачунара и таблета, а аналитичари не искључују ни поскупљење ајфона. После објављивања најновијих пословних резултата, акције компаније пале су за више од шест одсто у продуженом трговању, што показује да инвеститори и даље нису уверени да ће њена уздржана AI стратегија донети успех.
