Овца Доли, први сисар успешно клониран из ћелије одрасле животиње, рођена је 5. јула 1996. године и постала један од најпознатијих симбола савремене науке.
Њено рођење означило је прекретницу у биотехнологији, јер је доказало да се ћелија одраслог организма може „вратити уназад“ и искористити за стварање новог живог бића.
Доли је створена у Институту Рослин у Единбургу, под вођством научника Ијана Вилмута и Кита Кембела.
Научници су узели једро из ћелије млечне жлезде одрасле овце расе фин дорсет и пребацили га у јајну ћелију из које је претходно уклоњено сопствено једро.
Тако добијена ћелија затим је имплантирана у сурогат мајку, што је довело до рођења Доли.
Овај поступак, познат као пренос једра соматске ћелије, показао је да се већ специјализоване ћелије могу репрограмирати и поново развити у читав организам.
То откриће имало је огроман научни значај. Отворило је пут истраживањима у регенеративној медицини, генетским терапијама, проучавању матичних ћелија и очувању угрожених врста.
Ипак, Доли није изазвала само одушевљење, већ и страх. Њено рођење покренуло је велику расправу о томе где су границе науке, да ли би се сличне методе могле применити на људе и какве би последице такви експерименти могли да имају.
Многе земље су после тога увеле строга правила или забране у вези са клонирањем људи, док је клонирање животиња остало предмет научних истраживања.
Доли је живела шест и по година. Већи део живота била је здрава, али је релативно рано развила артритис, што је отворило питања о могућим последицама клонирања.
Године 2003. дијагностикован јој је тумор плућа повезан са вирусом, због чега је еутаназирана 14. фебруара те године.
Иако је њен живот био краћи од просечног животног века оваца, њен значај остао је огроман.
Доли је постала доказ да је оно што се дуго сматрало немогућим ипак могуће. Њено тело данас је изложено у Националном музеју Шкотске, као подсетник на један од најважнијих тренутака у историји модерне биологије.
Иако је била само једна овца, Доли је заувек променила начин на који човечанство размишља о животу, наследности, медицини и границама научног напретка.
