Тајванска војска поново уводи патриотске курсеве са антикомунистичким садржајем за дипломце војних академија, први пут после више од две деценије.
Одлука је донета због све веће претње из Кине, која Тајван сматра делом своје територије и никада није искључила могућност употребе силе како би острво ставила под своју контролу.
Током Хладног рата на Тајвану су биле уобичајене кампање које су упозоравале на опасност од комунистичке Кине. Формална антикомунистичка патриотска обука укинута је 2002. године, када је преименована у патриотско образовање.
Тајванско Министарство одбране сада наводи да је повратак таквих курсева неопходан због растуће војне претње и опасности од кинеске инфилтрације.
„Неопходно је да јасно разумеју претње националној безбедности и препознају војну мисију — зашто се боримо и за кога се боримо“, саопштило је министарство.
Предавања ће држати званичници више институција, укључујући Савет за послове са копном, Савет за националну безбедност, Министарство правде и водећи државни институт Академија Синика.
Циљ је, како се наводи, да млади официри стекну јасну свест о томе ко је пријатељ, а ко непријатељ.
Та одлука долази у тренутку када кинеска војска готово свакодневно изводи операције у близини Тајвана.
Генерални секретар тајванског Савета за националну безбедност Џозеф Ву саопштио је да је Тајван од петка пратио рекордан број од више од 110 кинеских војних бродова и пловила обалске страже дуж првог острвског ланца.
„Масовна кинеска поморска мобилизација дуж првог острвског ланца јасан је знак њеног експанзионизма“, поручио је Ву.
Први острвски ланац обухвата простор од Јапана, преко Тајвана и Филипина, до Борнеа, и има огроман стратешки значај у надметању Кине и западних савезника у Индо-Пацифику.
Кинеска обалска стража је у суботу започела и нову патролу дуж источне обале Тајвана, што је изазвало оштру реакцију Тајпеја.
Влада у Тајпеју одбацује претензије Пекинга на суверенитет и тврди да Кина нема никакву надлежност у водама око Тајвана.
