Пре тридесет година, 18. јуна 1996. године, Бенјамин Нетанијаху је први пут постао премијер Израела. Његова победа на изборима 29. маја 1996. године била је тренутак дубоке политичке реоријентације за израелску државу.
У контексту атентата на Јицака Рабина, кризе мировног процеса у Ослу, низа терористичких напада и растућег јавног осећаја страха, Нетанијаху је понудио израелском друштву нову формулу моћи, ону у којој је безбедност постала важнија од компромиса, сила важнија од поверења, а палестинско питање се све више третирало, не као политички проблем између два народа, већ као стална претња коју треба контролисати и обуздати.

