Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије по трећи пут је одложило примену кључних правилника из области безбедности и здравља на раду, па уместо од сутра, примена нових прописа почеће 1. јануара 2027. године, пренео је данас Бизнис.рс.
Послодавци су тиме, како се наводи, добили додатних шест месеци за усклађивање пословања са новим правилима.
Одлагање се односи на правилнике, који уређују безбедан рад на висини, начин вођења и рокове чувања евиденција из области безбедности и здравља на раду, поступак процене ризика на радном месту и у радној средини, као и преглед и проверу опреме за рад, електричних и громобранских инсталација и испитивање услова радне средине.
Наведено је да се највећи број нових обавеза односи на послодавце, те да ће они морати да, када је реч о раду на висини, запосленима обезбеде одговарајућу радну и личну заштитну опрему, спроведу детаљну процену ризика уз уважавање свих фактора који могу угрозити безбедност.
Такође, мораће и да организују посао да се рад на висини избегне када год је то могуће, затим да уведу превентивне, организационе и техничке мере заштите, као и процедуре за хитне ситуације и систем издавања дозвола за рад.
Обавезна је и додатна обука запослених за безбедан рад на висини.
Када је реч о контроли опреме и радне средине, послодавци ће морати да обезбеде да прегледе и провере опреме, као и испитивања електричних и громобранских инсталација, обављају искључиво овлашћена лица са лиценцом.
Како се додаје, послодавци бити у обавези да редовно испитују услове радне средине, укључујући микроклиму, физичке, хемијске и биолошке штетности, да из употребе повуку неисправну опрему и инсталације и јасно их обележе, као и да чувају све стручне налазе и извештаје о извршеним прегледима.
Такође, послодавци ће морати да израде и редовно ажурирају Акт о процени ризика за сва радна места, при чему ће он морати да буде заснован на стручним налазима овлашћених лица.
Обавезни су и да идентификују и класификују све опасности и штетности, утврде мере за њихово отклањање или смањење и ускладе постојеће акте са новом методологијом, а рок за усклађивање тих аката је, такође, померен.
Послодавци ће, како пише Бизнис.рс, морати да воде прописане евиденције из области безбедности и здравља на раду према утврђеним обрасцима, бележе радна места са повећаним ризиком, повреде на раду и професионалне болести, воде податке о обукама запослених и коришћењу заштитне опреме, као и евиденцију о прегледима опреме за рад.
Документација ће морати да се чува у законом прописаним роковима, који у зависности од врсте евиденције износе шест или чак 40 година, пише на сајту.
Из Уније послодаваца Србије су још приликом првог одлагања упозорили да примена нових прописа захтева значајна организациона и финансијска улагања.
“Као највеће изазове издвојили су усклађивање интерних аката са новим законским решењима, израду или ревизију процена ризика према строжим критеријумима, организовање додатних прегледа и испитивања опреме и радне средине, увођење нових образаца, поштовање рокова за чување документације, као и додатну обуку запослених и одговорних лица, посебно на пословима са повећаним ризиком”, пише Бизнис.рс.
Према њиховим оценама, како је наведено, многе компаније, нарочито мала и средња предузећа, нису имале довољно времена ни капацитета да испуне све нове обавезе, због чега је продужење рока било неопходно.
Сматрају да ће период до краја године омогућити послодавцима да квалитетније спроведу све потребне мере и ускладе пословање са прописима.
У Министарству су навели да је циљ новог одлагања да се обезбеди доследна и ефикасна примена прописа, како би се смањио број повреда на раду и професионалних болести, али и повећала свест о значају улагања у безбедност запослених, пише Бизнис.рс.
Закон о безбедности и здрављу на раду усвојен је 2023. године, а првобитно је било планирано да његова пуна примена почне до 7. маја 2025. године, али су рокови за примену појединих подзаконских аката од тада већ неколико пута померани.
За послодавце који не ускладе пословање са прописима, предвиђене су високе новчане казне. Правна лица могу бити кажњена од милион до 1,5 милиона динара уколико запослене не осигурају за случај повреда на раду и професионалних болести ради обезбеђивања накнаде штете.
За исти прекршај предузетницима прете казне од 200.000 до 400.000 динара, док директори, друга одговорна лица и послодавци који послују као физичка лица могу бити кажњени износима од 30.000 до 150.000 динара.
Поред правилника, уз Закон о безбедности и здрављу на раду донет је и низ других подзаконских аката којима су детаљније уређене процена ризика, испитивање опреме и инсталација, стручни испити, као и изглед службене одеће инспектора рада.
