Јавни дуг Србије, закључно са мартом ове године, износио је 39,35 милијарди евра или 41,7 одсто бруто домаћег производа (БДП), а на крају прошле године износио је 39,3 милијарде евра, што је било 44,4 одсто БДП-а, пише данас Форбс Србија.
Око 66 одсто јавног дуга Србије уговорено је по фиксним каматним стопама, а 34 одсто по варијабилним каматама, показују подаци из марта 2026. године.
По основу дугорочних државних хартија од вредности у еврима, држава је на крају 2025. године била дужна 1,79 милијарди евра, или 210 милијарди динара, док, према подацима са краја марта 2026. године, дуг по истом овом основу износи 1,84 милијарде евра, или 216,9 милијарди динара.
Када се посматрају домаћи повериоци, Србија има три кредита код УниЦредит банке. Сва три се односе на финансирање пројекта саобраћајнице Рума – Шабац – Лозница.
Истој банци држава отплаћује кредит за линијску инфтаструктуру за Национални стадион у Сурчину.
Код ОТП банке, Србија има зајам за пројекат реконструкције и модернизације железничке пруге Суботица-Хоргош граница са Мађарском (Сегедин).
Два кредита код исте банке уговорена су за изградњу брзе саобраћајнице – деоница Пожаревац – Голубац (Дунавска магистрала). Такође и за изградњу обилазнице око Крагујевца узет је зајам код ОТП-а.
Код Банке Интеза у Србији, Србија има четири зајма за финансирање пројекта саобраћајнице Рума-Шабац-Лозница.
Међу домаћим повериоцима је и Поштанска штедионица са којом држава има два уговора о зајму која се тичу Националног стадиона. Један зајам узет је за пројекат линијске инфраструктуре за стадион, а други за пројекат изградње урбане инфраструткуре и националног стадиона са приступним саобраћајницама.
Такође, код Поштанске штедионице је узет и зајам за саобраћајнице са инфраструктуром на Макишком пољу, као и кредит за градњу тунелске везе између Карађорђеве и Дунавске падине.
Када је реч о домаћим банкама, Србија је узела зајмове и код НЛБ Комерцијалне банке. Са том банком уговорени су кредити за Дунавску магистралу, изградњу обилазнице око Крагујевца, те пројектовање и градњу аутопута Београд-Зрењанин-Нови Сад.
Када је реч о кредиторима из иностранства, држава зајмове има код Међународне банке за обнову и развој, Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој, кинеске Еxпорт Импорт банке.
Зајмови су уговорени и код Банке за развој Савета Европе, Немачке развојне банке, Међународног монетарног фонда, Париског клуба поверилаца.
Србија кредите отплаћује и страним владама, Влади Руске Федерације, Влади Француске, Фонду за развој Абу Дабија, Фонду за развој Саудијске Арабије.
Међу страним пословним банкама, Србија, између осталог, има обавезе према Џеј Пи Морган Чејсу, БНП Париба, Дојче банци и Банци Кине.
Дуг локалне власти, на крају 2025. године, према извештају о јавном дугу који је Влада Србије доставила Скупштини, износио је 48 милијарди динара, што је око 409 милиона евра.
Од тога је дуг локалних власти, који гарантује Србије, износио 13,7 милијарди динара (117,2 милиона евра). Негарантовани дуг локалних власти је износио 34,2 милиијарди динара (291,9 милиона евра).
“Дуг локалне власти је у 2025. повећан за пет милијарди динара у односу на 2024. годину”, наводи се у извештају Владе.
Највећи део стања дуга локалних власти се односи на дуг Града Београда који је износио 32,8 милијарди динара – 280 милиона евра, што је било 68,5 одсто укупног задужења локалних власти.
Следи дуг Града Новог Сада у износу од 5,7 милијарди динара, односно 48,8 милиона евра (11,9 одсто укупног).
Дуг АП Војводина износио је на крају прошле године 1,3 милијарди динара, односно 11 милиона евра (2,7 одсто од укупног дуга локалних власти), пише у извештају.
