Процес проширења Европске уније (ЕУ) користи и грађанима земаља кандидата и њеним чланицама, а у Европи се тренутно осећа снажан моментум за примање нових држава, међу којима је и Србија, оценили су данас у Београду амбасадори Ирске Кевин Колган и Кипра Андреас Фотиу.
Они су то оценили уочи панела “Од Кипра до Ирске: Како капитализовати резултате самита у Тивту?” Центра за европске политике (ЦЕП) и Делегације ЕУ у Србији, којим је обележен завршетак кипарског и почетак ирског председавања Саветом ЕУ.
Амбасадор Ирске у Београду Кевин Колган изјавио је да председавање његове земље Саветом ЕУ почиње сутра, 1. јула и да ће трајати до краја ове године.
Он је навео да је Ирска своје приоритете током председавања распоредила у три категорије: компетитивности, вредности и безбедности.
“Што се тиче компетитивности, Ирска ће тежити да учини Европу конкурентнијим местом за бизнис, где ћемо моћи да подржимо иновације у раду и тиме допремо до највећег броја грађана”, рекао је Колган.
Амбасадор је навео да је европски пројекат “заснован на заједничким вредностима, посвећености демократији, људским правима и владавини права, као и једнакости за све”.
У категорији безбедности, Колган је рекао да Ирска “препознаје руску инвазију на Украјину као велики рат који штети Европи”, као и да је свет тренутно “дестабилизован у мери која дуго није виђена”.
“Ирска ће радити са земљама ЕУ и другим партнерима како би осигурала да је Европа издржљива и спремна да се носи са безбедносним претњама”, рекао је он.
Амбасадор је додао да ће један од приоритета ирског председавања бити процес проширења ЕУ.
“Ирска снажно подржава проширење и ми смо као држава стекли много тога чланством у ЕУ. Од једне од најсиромашнијих земаља у Европи, постали смо један од најразвијенијих и најуспешнијих”, навео је он.
Амбасадор Кипра Андреас Фотиу изјавио је да је председавање његове земље Саветом ЕУ дошло у турбулентном тренутку за Европу, имајући у виду рат у Украјини и друге сукобе.
О процесу проширења ЕУ амбасадор је навео да је Кипар постигао “конкретне резултате са много земаља у процесу преговора, укључујући Украјину, Молдавију, Црну Гору и Албанију, али и Србију”.
“Дијалог је настављен и одржаван, а реформе су на путу. Подстичемо напредак у наредним месецима и можемо да препознамо напредак у приступним преговорима”, рекао је он.
Амбасадор је додао да је Кипар радио и на програму роминга “Роам лике ат хоме”, као и да је о њему достигнут консензус и да преговори почињу ускоро.
“Кипар је веома близак пријатељ Србије и у потпуности подржава њен процес приступања ЕУ”, закључио је он.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат оценио је да две земље у председавању Саветом ЕУ повезује велика пажња процесу проширења.
“Самит у Тивту и навала нонпејпера показују једну исту ствар: постоји моментум када је у питању проширење. То није нагла промена брзине, већ постепено повећање важности проширења и то је све због околности у којима се свет тренутно налази”, рекао је он.
Бекерат је навео да због околности попут рата у Украјини “ЕУ мора да се прошири како би постала јача и компетитивнија у геополитичкој арени”.
Он је оценио да се “пре 10 година ЕУ претварала да жели да се промени, док се Западни Балкан претварао да ће да спроводи реформе”, док је ситуација данас другачија.
“Србија има сав потенцијал да стигне Албанију и Црну Гору (у напретку преговора), тиме што је најбогатија земља у региону, уколико се политичка воља и моментум поклопе”, додао је Бекерат.
Бекрат је говорио и о програмима попут СЕПА и “Роам лике хоме” и на крају оценио да успех проширења ЕУ зависи од способности да се грађанима Србије објасне погодности њеног чланства у Унији, али и да се грађанима држава чланица објасни зашто проширење погодује и њима.
Председник Управног одбора ЦЕП Срђан Мајсторовић оценио је да је одлазеће кипарско председавање “обавило сјајан посао када је у питању политика проширења” и додао да она има “пун замах”.
“Нажалост, у том контексту. Србија је губитник у овом такмичењу, имајући у виду да није учинила ниједан формални корак унапред током кипарског председавања”, рекао је он.
Мајсторовић је навео да ипак “постоје бројне спекулације које указују да ће у наредном периоду бити извесније постизање консензуса унутар Савета о томе да ли ће србија да отвори Кластер 3 и неке друге”.
“Надам се да ће се (ЕУ) у даљем сагледавању напретка Србије превасходно бавити фундаменталнијим питањима преговарачког процеса. Нико не спори да је Влада Србије остварила услове за отварање Кластера 3. Међутим, за напредак евроинтеграција потребно је много више, неки предуслови који се тичу демократских институција, слободне јавности, слободе медија и адекватне примене владавине права”, додао је он.
На панелу су учествовале и координаторка Националног конвента о Европској унији (НКЕУ) Бојана Селаковии и програмска директорка ЦЕП Милена Михајловић Денић.
