Европска комисија ради на плановима како би се кандидатима за чланство у ЕУ пружиле економске користи пре него што се придруже блоку, док владе чланица траже начине да убрзају проширење без снижавања услова за улазак.
Бројни предлози део су напора Комисије за “постепену интеграцију” која подразумева награђивање кандидата већим приступом ЕУ док спроводе реформе а њихове пријаве за чланство се још обрађују, рекла су уз услов анонимности за бриселски портал Политико два европска званичника.
Бенефиције о којима се разговара укључују приступ неким финансијским програмима ЕУ, преференцијалне трговинске аранжмане и делимичан приступ јединственом тржишту пре приступања, при чему би се пакет прилагодио напретку кандидата.
Циљ је, како се наводи, да кандидати остану на правом путу тако што ће им се дати подстицаји да спроведу политички тешке реформе чак и када ће бити потребне године за пуноправно чланство.
За разлику од ранијих идеја о “обрнутом проширењу”, где би земље добиле политичка права пре него што заврше процес приступања, а што су одбациле престонице ЕУ, постепена интеграција би понудила економске користи као код чланства али без увођења кандидата у ЕУ пре него што буде спреман.
“Мора постојати нека паралелна али неопходна економска интеграција”, рекао је литвански европосланик који је урадио стратегију проширења Европског парламента Петрас Ауштревичиус. “Принцип ‘више за више’ добро је проверен и требало би да се прихвати као подршка оним кандидатима који напредују више од осталих”, рекао је за Политико европосланик.
Комисија ће тражити подршку чланица за иницијативу а званичници се надају да ће лидери одобрити рад на ширем оквиру на Европском савету у октобру или децембру.
Према плановима, приступ бенефицијама биће даван по принципу “од случаја до случаја”, зависно од тога колико се неки кандидат ускладио са правилима ЕУ и колико реформи је спровео, рекао је један званичник ЕУ. То би значило значајно одступање од текућег система по коме је већина бенефиција резервисана за пуноправне чланице.
Предложи стижу у време када се владе углавном слажу да проширење треба да буде брже, посебно у светлу руског рата у Украјини, али су опрезне око пријема земаља пре него што буду потпуно спремне. Зато Брисел настоји да убрза процес уз истовремену уградњу снажнијих мера заштите како би уверио скептичне чланице.
Такав приступ дизајниран је и како би кандидати попут Украјине остали у пуној мери ангажовани у процесу приступања без обећања брзог чланства.
Замах за ширу реформу проширења међутим недостаје. Политико подсећа да су се на самиту у Црној Гори почетком месеца лидери ЕУ сложили да процес проширења мора да буде убрзан али су дискусије о томе како то урадити од тада ослабиле.
Европска комесарка за проширење Марта Кос рекла је да је сада, пошто нису прошли предлози о “обрнутом чланству”, на владама ЕУ да одлуче у ком ће правцу ићи дебата о проширењу.
Немачки канцелар Фридрих Мерц је међу лидерима који се залажу за алтернативне приступе и планирао је да то питање покрене на прошлонедељном Европском савету. Међутим, агенда је била преширока и није било времена за суштинске дискусије, рекла су три званичника.
Један дипломата који је укључен у разговоре рекао је да званичници покушавају да надокнаде “изгубљену деценију” за реформу проширења док истовремено превазилазе отпор влада одлучних да обезбеде да кандидати заврше значајне реформе пре придруживања.
Кос је раније овог месеца рекла за Политико да Комисија развија и нове, оштре заштитне мере како би сасекло евентуално назадовање на пољу демократије или владавине права неке земље након што уђе у ЕУ. То је још један покушај да се владе увере да блок може да убрза проширење без слабљења својих стандарда.

