Мирослављево јеванђеље биће изложено у Народном музеју Србије у Београду сутра и у недељу, 27. и 28. јуна.
Музеј је на друштвеним мрежама навео да ће улаз бити бесплатан.
“Поводом Видовдана, Мирослављево јеванђеље биће изложено за јавност 27. и 28. јуна, пружајући посетиоцима драгоцену прилику да виде један од најзначајнијих споменика српске писмености и културе”, навео је Музеј.
Та рукописна књига потиче из 12. века и најстарији је српски рукопис написан ћирилицом. То је и најзначајнији споменик српске писмености који је због своје изузетне историјске, културне и уметничке вредности УНЕСКО 2005. године уврстио у своју библиотеку “„Памћење света” међу највреднија добра људске цивилизације.
Мирослављево јеванђеље је настало око 1180. године, наручилац је био Хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање, а писано је за Цркву Светог Петра на Лиму у Бијелом Пољу.
То је “Јеванђелистар” – богослужбена књига са одломцима за читање током црквене године.
Писмо је српско-словенска редакција старословенског језика, писана ћирилицом.
Мирослављево јеванђеље садржи 360 страница исписаних на фином пергаменту. Писала су га два писара, од којих је познато име дијака Глигорија.
Рукопис је светски познат по својим раскошним ликовним украсима – садржи близу 300 минијатура и иницијала који су бојени теракотом, златом, жутом, црвеном и зеленом бојом, а приказују мотиве птица, крилатих животиња, преплета и људских фигура.
Стефан Немања је ту књигу понео на Свету Гору, где је вековима чувана у Манастиру Хиландар. Краљ Србије Александар Обреновић је Мирослављево јеванђеље добио на поклон приликом посете Атосу 1896. године
Током Првог и Другог светског рата, књига је скривана и тајно преношена да би се спасла од уништења.
Оригинал се чува у специјалној комори у Народном музеју у Београду и због заштите, излаже се јавности само неколико пута годишње.
Један лист Мирослављевог јеванђеља (страна 166) који је 1845. године исекао и однео руски владика Порфирије Успенски, чува се у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу.
