Сукоби на Блиском истоку и у Украјини показују да је свет мултиполаран, изјавио је за РТС дипломата Зоран Миливојевић. Он је истакао да ирански сценарио не може да заустави сукоб на истоку Европе, док оба рата уносе немире. Миливојевић сматра да је Иран добитник споразума потписаног са САД, док Израел остаје засад нерешен проблем.
Зоран Миливојевић је указао да су сукоби у Ирану и Украјини потпуно различити, са различитим актерима и димензијама, али да и један и други утичу на глобалну сцену и уносе немир не само у другу половину године, већ и у овај век.
“Тешко их је решити, што нам показује колике су размере сукоба и колико се свет променио. И један и други показују да је свет мултиполаран. Блиски исток то најбоље одсликава и даје изгледе за наставак преговора, а не рата. Дипломатија ради свој посао, на добром смо путу. Америка на унутрашњем плану тражи решење за мир”, навео је Миливојевић.
“Израел остаје проблем”
Према његовим речима, Израел остаје проблем на Блиском истоку, односно није остварио све ратне циљеве, па Либан и Хезболах остају фактори на сцени, као и питање трајне безбедности Израела, јер арапске земље и Иран не признају ту државу.
“Нова дипломатска иницијатива, коју у Заливу предводи државни секретар САД Марко Рубио, у функцији је покушаја да Трамп обнови план из првог мандата за Блиски исток, који је подразумевао Аврамове споразуме, признање Израела и трајно решење његове безбедности”, истиче Миливојевић.
Кључна дипломатска иницијатива Рубија
Миливојевић је рекао да је дипломатија Марка Рубија кључна за САД у овом тренутку, јер су и Вашингтон и Техеран сагласни да нападе треба обуставити, али је истакао да неће бити могуће склопити мировни споразум уколико Либан не буде део пакета.
Говорећи о Меморандуму о разумевању између САД и Ирана, Миливојевић је рекао да је Техеран добитник, јер је споразум у свим елементима у његову корист, због чега је дошло до неслагања међу републиканцима око потеза америчког председника Доналда Трампа.
“Од почетка није дошло до промене режима у Ирану, јер та држава остаје фактор одређеног утицаја. Показало се да они који подржавају Иран имају тежину на глобалној сцени. Не можемо искључити Кину и Русију, као ни концепт мултиполаризма који је дошао до изражаја”, указује Миливојевић.
