Ново истраживање показало је да готово сваки четврти бирач у Европи данас гласа за партије крајње деснице, да је удео тих гласача готово упетостручен од средине деведесетих прошлог века и да је посебно порастао у последње три године.
Анализа коју је урадило више од 150 научника политиколога у 31 земљи показала је да је удео Европљана који је на последњим националним изборима гласао за странке крајње деснице премашио 23 одсто у односу на око десет одсто пре десет година и пет процената у 1995, пренео је данас британски дневник Гардијан.
Истраживање за ПопуЛист које је водио Матијас Родуијн са Универзитета у Амстердаму указало је и да данас готово 30 одсто Европљана гласа за антиестаблишмент странке, што је још један рекорд.
“Када смо 2018. почели пројекат ПопуЛист, кључни налаз био је да сваки четврти Европљанин гласа за популистичке странке, углавном крајње левице и крајње деснице. Данас сваки четврти гласа за партије крајње деснице, углавном популистичке. То је велика промена”, рекао је Родуијн за Гардијан.
Јачање крајње деснице било је посебно уочљиво између 2023. и 2025. и у том периоду су партије крајње деснице забележиле историјски раст у великим земљама попут Француске, Велике Британије и Немачке.
Аустријска Слободарска партија (ФПÖ) ојачала је са 16 одсто на 29 одсто на изборима 2024, француско Национално окупљање са 19 на 37 одсто и постало је појединачно највећа странка у парламенту, у Португалу је Шега ојачала са седам на 18 одсто а у Британији странка Реформа са два одсто у 2019. на 14 одсто у 2024.
Популистичке партије крајње деснице данас су део владајућих коалиција у Хрватској, Чешкој, Италији и Финској, подржавају десничарску мањинску владу у Шведској и, показало је истраживање, воде у анкетама у Аустрији, Белгији, Француској, Немачкој и Британији.
Ипак, неке партије крајње деснице недавно су убележиле пад, укључујући у Холандији, где је Партија слободе (ПВВ) Герта Вилдерса изгубила готово трећину посланичких места прошле године, и Фидес Виктора Орбана који је поражен у априлу.
Последње истраживање ПопуЛист идентификовало је 133 партије крајње деснице у Европи у односу на 112 у 2003. Као и 65 европских партија крајње левице, готово све су класификоване као популустичке. Укупно је побројана 201 популистичка партија, већина крајње десничарске или крајње левичарске, према 165 у 2003. години.
Иза јачања партија деснице стоје бројни разлози од којих је један, како је за Гардијан рекао Родуијн, што се ставови бирача о кључним темама за крајњу десницу, попут имиграције, нису променили током времена него су постали још значајнији.
Затим, партије крајње деснице су се “нормализовале”. “Што су веће и успешније, то постају ‘нормалније’. Томе помажу медији и ‘мејнстрим’ странке које прихватају њихове идеје”, рекао је Родуијн.
Коначно, партије крајње деснице су “заиста, заиста добри приповедачи”. “Они знају како да формулишу своју поруку, која се на крају увек односи на групу унутра и групу споља – нацију против имиграната, судија, ‘вок елите’, кога год”, рекао је холандски истраживач.
Научници указују и да популизам обично у комбинацињи са десничарском или левичарском идеологијом дели друштво на две хомогене и опозиционе групе – “обичне људе” и “корумпирану елиту”, као и да га присталице сматрају демократским корективом а критичари указују да популисти на власти подривају демократске норме.
“Они изражавају неслагање грађана. Дакле, то је добро за демократију. Али њихове идеје нису увек компатибилне са основним принципима либералне демократије. То посебно важи за популистичке партије крајње деснице”, рекао је Родуијн.
Он је истакао и да искуство земаља попут Мађарске, Пољске и САД показује да демократија може да буде под притиском када крајње десни популисти освоје власт.
