Канадске снајперске пушке високе прецизности појавиле су се у рукама наоружаних група у Судану, Либији и Јемену, иако су те земље под међународним ембаргом на оружје. (Anadolu Ajansı)
Према истраживању канадских медија, реч је о оружју произведеном у Британској Колумбији, а снимци и фотографије показују да су пушке доспеле до више конфликтних зона у којима делују милиције и паравојне формације.
У Судану је геолоцирани снимак из јуна 2024. године показао борца Снага за брзу подршку како користи кундак канадске пушке током злостављања заробљеника на камиону у области Џебел Моја, јужно од Картума.
То подручје већ је познато по тешким кршењима људских права и понижавајућем поступању према заробљеницима.
Истрага је оружје повезала и са илегалним тржиштем у Јемену, где су пушке наводно завршиле у рукама посредника и трговаца оружјем.
На једном снимку из 2024. године приказано је тестирање канадске пушке у околини Сане.
Истражитељи су идентификовали и серијски број једне пушке понуђене за продају, али ни канадске власти ни произвођач нису објаснили како је оружје успело да заобиђе санкције и стигне до црног тржишта.
Слични трагови воде и до Либије. Фотографије снимљене у Триполију повезале су пушке са јединицом која је настала из структура познатих по произвољним хапшењима и мучењима у затвору Митига.
Либија је и даље под строгим канадским ембаргом на оружје због нестабилности и дуготрајних сукоба у земљи.
Канадско Министарство спољних послова саопштило је да Отава поштује ембарго и да није било изузетака у процени ризика приликом извоза оружја.
Ипак, појава канадског оружја у више ратних зона отвара озбиљно питање контроле извоза и праћења наоружања након продаје.
Канадска министарка спољних послова Анита Ананд раније је поручила да се претходни случај појављивања канадског оружја у спорним зонама „веома озбиљно“ испитује, али јавност до сада није добила конкретне резултате.
Овај случај поново показује колико је тешко контролисати пут оружја након што напусти земљу произвођача.
Ако снајперске пушке из Канаде могу да заврше код милиција у Судану, Либији и Јемену, онда проблем није само у једној испоруци, већ у читавом систему надзора који би морао да спречи да оружје стиже до ратишта под ембаргом.
