Колумбија улази у други круг председничких избора који би могао да покаже да ли се велики политички талас у Латинској Америци дефинитивно окреће удесно.
У центру пажње је Абелардо де ла Еспријеља, адвокат, бизнисмен и кандидат тврде деснице, познат под надимком „Ел Тигре“, који је добио отворену подршку Доналда Трампа уочи одлучујућег гласања 21. јуна.
Трамп је јавно позвао Колумбијце да подрже Де ла Еспријељу, представљајући га као снажног, паметног и одлучног лидера, који ће чувати безбедност, економију, трговину и борбу против нарко-картела.
То није само дипломатска порука. То је директан политички сигнал да Вашингтон жели човека који ће Колумбију вратити у чврст савез са Сједињеним Државама.
Трамп је већ више пута подржао „Ел Тигреа“, користећи препознатљиви стил потпуне и отворене подршке кандидатима које жели да види на власти.
Истовремено је оштро нападао његовог противкандидата Ивана Сепеду, левичарског сенатора, представљајући га као опасност за односе Колумбије и Сједињених Држава.
Де ла Еспријеља је ту подршку одмах прихватио и најавио јачање сарадње са Вашингтоном, борбу против транснационалног криминала и обрачун са, како тврди, радикалном левицом.
Колумбијски избори тако више нису само унутрашња политичка борба. Они су постали део ширег сукоба око будућности Латинске Америке.
У првом кругу, одржаном 31. маја, Де ла Еспријеља је изненадио политичку јавност освојивши око 43,7 одсто гласова. Сепеда је завршио други са око 41 одсто, иако су га анкете дуго приказивале као фаворита.
Разлика од више од 650.000 гласова дала је десничарском кандидату важну предност пред други круг.
Додатни ударац левици уследио је када је конзервативна сенаторка Палома Валенсија, која је у првом кругу добила мање од седам одсто, подржала Де ла Еспријељу. Исто је учинио и њен политички ментор, бивши председник Алваро Урибе.
То је практично консолидовало велики део колумбијске деснице иза једног кандидата.
Сепеда је после првог круга говорио о могућим неправилностима на бирачким местима, али је касније признао да нема доказа о изборној крађи.
Де ла Еспријеља је одбацио све сумње и пред хиљадама присталица у Баранкиљи поручио да ће домовину бранити „разумом или силом“.
Управо та реченица најбоље осликава његову кампању: оштра реторика, снажна симболика, спектакл, безбедност, патриотизам и обећање немилосрдног обрачуна са криминалом и герилским групама.
Де ла Еспријеља је у политику ушао релативно касно, пре око пет година, али је брзо изградио имиџ човека ван класичног политичког естаблишмента.
Његова биографија је контроверзна. Као адвокат је имао клијенте који су изазивали озбиљне полемике, али он то представља као доказ да није део политичке елите и да се не плаши најтежих борби.
Његова кампања је препуна симболике тигра, снажног обезбеђења, непробојних говорница и личног бренда који обухвата луксуз, вино, рум и моду. За присталице, то је слика снаге. За противнике, политички шоу.
Идеолошки, његов програм је тврд: прекид преговора са оружаним групама, војни удари на герилске кампове, изградња десет великих затвора, повратак ваздушном уништавању усева коке, резање јавне потрошње, смањење пореза за бизнис и повлачење из Међуамеричког суда за људска права.
Његови критичари упозоравају да би такав приступ могао да продуби насиље које обећава да ће зауставити.
Са друге стране стоји Иван Сепеда, једна од најпознатијих фигура колумбијске левице.
Он има потпуно другачију биографију. Потиче из породице комунистичких лидера, детињство је провео делом у егзилу, а његов отац, такође сенатор, убијен је 1994. године од стране паравојних структура.
Сепеда је политичку каријеру изградио на темама људских права, жртава државног насиља, мировних преговора и борбе против десничарских паравојних мрежа.
Као кандидат владајућег Историјског пакта, обећава проширење здравствене заштите, реформу земљишта, веће порезе за најбогатије и наставак преговора са оружаним групама.
Али управо та веза са политиком председника Густава Петра постала је његова највећа слабост.
Петрова стратегија „потпуног мира“ критикована је због тога што није разоружала наоружане групе, док су у земљи порасли производња кокаина, напади дроновима и расељавање становништва.
Де ла Еспријеља то користи као главни аргумент: тврди да је левица обећала мир, а донела слабост државе.
Други круг зато постаје судар два потпуно различита погледа на Колумбију.
Један нуди мир, реформе и наставак преговора. Други нуди ред, силу, затворе и савез са Трампом.
Трампова подршка додатно је запалила кампању. Део америчких демократа оценио је да се Вашингтон директно меша у изборе у Колумбији, док је председник Петро поручио Трампу да се не меша у унутрашњи политички процес земље.
Међутим, за Де ла Еспријељу је та подршка огроман политички капитал. Она му омогућава да се представи као кандидат који може одмах да поправи односе са најмоћнијом државом света.
Предизборне анкете у завршници кампање дају предност Де ла Еспријељи, који се креће око 50 одсто подршке, док је Сепеда на око 43 одсто.
Ипак, исход није потпуно затворен. Излазност ће бити пресудна, јер је у првом кругу гласало мање од шест од десет уписаних бирача.
Географија гласања такође показује подељену земљу. Сепеда је био јак у приобалним и пограничним областима, као и у престоници, док је Де ла Еспријеља доминирао у централним деловима земље, нарочито у подручјима најтеже погођеним унутрашњим сукобом.
Зато ови избори нису само питање ко ће владати Колумбијом.
Они су тест да ли се Латинска Америка, после Аргентине, Чилеа, Еквадора и Перуа, још снажније окреће десници, реду, безбедносној политици и тврђем односу према криминалу и левичарским покретима.
Ако „Ел Тигре“ победи, Трамп ће добити важног савезника у региону који Вашингтон поново гледа као своје стратешко двориште.
Ако Сепеда преокрене резултат, левица ће преживети велики удар и задржати Колумбију на курсу који је започео Петро.
Зато други круг у Колумбији није само локална изборна трка. То је битка за правац читавог региона — и показатељ да ли се политичко клатно Латинске Америке коначно враћа удесно.
