Румунски председник Никушор Дан ублажио је ранији став према могућој парламентарној подршци десничарске странке АУР новој влади, док мандатар Адријан Вештеа покушава да обезбеди већину у парламенту.
Дан је раније говорио да неће подржати владу која би зависила од антизападне подршке у парламенту. Међутим, сада је избегао да понови такав став и поручио да је питање могуће сарадње са АУР-ом ствар о којој треба да разговара мандатар.
На питање о наводима да Социјалдемократска странка и Вештеа траже подршку АУР-а и других националистичких странака, председник није желео директно да одговори.
Уместо оштрог одбијања, нагласио је да будућа влада мора бити прозападна, посвећена реформама и веома пажљива када је реч о јавним финансијама.
Према његовим речима, Вештеу је именовао управо са задатком да формира већину и извуче земљу из политичке кризе.
Оваква промена тона показује колико је ситуација у Румунији постала сложена. Политичке странке које су до јуче говориле о неприхватљивости сарадње са десницом сада се суочавају са суровом парламентарном математиком.
Ако нема већине, нема ни владе.
У том контексту, све више се говори о томе да су социјалдемократе испитивале могућност подршке посланика АУР-а. Петришор Пеју, лидер сенаторске групе АУР-а, изјавио је да је добио позив од представника ПСД-а да учествује у разговорима о владином програму.
Он је, међутим, поручио да процес мора да почне испочетка, што показује да АУР не жели да буде само број у парламенту, већ тражи политички утицај.
Мандатар Вештеа налази се под притиском, јер мора да обезбеди парламентарну већину пре рока за гласање о поверењу.
Уколико у томе не успе, Румунија би могла да уђе у још дубљу институционалну кризу.
Председник Дан је, на питање да ли би тражио оставку мандатара ако не успе да обезбеди стабилну већину, одговорио да прво мора да се врати у земљу и процени политичку ситуацију.
То је још један знак да председник не жели да затвара врата ниједној опцији док се не види да ли је могуће саставити владу.
Главна промена је у томе што се АУР, који је дуго третиран као политички неприхватљив партнер, сада све више појављује као фактор без којег се можда не може до стабилне већине.
Румунска политичка сцена тако улази у фазу у којој идеолошке забране почињу да попуштају пред потребом да се формира власт.
За прозападне странке то је непријатна реалност: могу да наставе да јавно критикују десницу, али ако им њени гласови буду потребни за већину, мораће да објасне зашто оно што је јуче било неприхватљиво данас постаје могуће.
Случај Румуније показује шири европски тренд. Десне и националистичке странке све више излазе из политичке изолације, не зато што их естаблишмент одједном прихвата, већ зато што без њих све теже може да се влада.
Зато ублажавање става Никушора Дана није само тактичка изјава. То је знак да се политичка равнотежа у Букурешту помера, а да десница постаје сила са којом ће и њени противници морати да разговарају.
