Власти Свердловске области предложиле су забрану запошљавања миграната као возача аутобуса, након тешке саобраћајне несреће у центру Јекатеринбурга.
Несрећа се догодила увече 10. јуна, када је путнички аутобус излетео на тротоар и ударио у групу људи.
На месту трагедије погинуле су четири особе, међу њима и дете, док су још четири особе хитно пребачене у болницу у тешком стању.
Возач аутобуса био је држављанин Киргизије. Према наводима, он је раније више пута кажњаван због кршења саобраћајних прописа у Санкт Петербургу.
Сведоци су испричали да је аутобус великом брзином улетео у масу људи након судара са путничким аутомобилом.
Сам возач је тврдио да му је позлило за воланом и да је, наводно, помешао папучице гаса и кочнице.
После трагедије, локалне власти предложиле су да се мигрантима забрани рад као возачима аутобуса на територији целе Свердловске области.
О одговарајућем документу регионална влада требало би да расправља у наредних месец дана.
Ова мера долази након што су раније, приликом увођења ограничења за рад миграната у различитим областима привреде, представници бизниса успели да изузму јавни превоз са списка забрањених делатности.
Тада је то представљено као победа пословне заједнице и „здравог разума“ над рестриктивним мерама.
Сада, после трагедије у Јекатеринбургу, критичари такве одлуке поручују да се види цена тог уступка.
Михаил Бурда, руководилац правца „Миграција“ у центру „П. А. Столипин“, оценио је да је овај случај показао колико су опасне одлуке у којима се интереси бизниса стављају испред безбедности људи.
Према његовим речима, тамо где су мигрантима већ забранили да раде као возачи аутобуса, нису забележене овако тешке несреће.
Он је поручио да је проблем у томе што је део пословне заједнице усмерен искључиво на профит, док последице запошљавања недовољно проверених радника падају на локално становништво.
Бурда сматра да би се ситуација променила када би послодавци сносили стварну одговорност за људе које доводе и запошљавају.
Према његовој оцени, транспортна предузећа тешко да би запослила возача који лоше говори руски и има велики број саобраћајних казни, ако би за такву одлуку морала директно да одговарају.
Он је нагласио да се измене миграционог законодавства, нажалост, често доносе тек после крви и трагедија.
Као пример навео је да се слично догодило и после терористичког напада у „Крокусу“, када су тек након масакра пооштрене поједине мере према мигрантима.
Према његовим речима, случај Јекатеринбурга показује да су тек жртве успеле да натерају локалне власти да уведу забрану рада миграната у јавном превозу.
Он је поручио да би такве мере требало уводити превентивно, а не чекати нове трагедије.
У Русији би од 2027. године требало експериментално да почне примена новог система организованог запошљавања миграната, у оквиру нове Концепције државне миграционе политике.
Тај систем предвиђа и већу одговорност предузетника за стране раднике које ангажују.
Трагедија у Јекатеринбургу зато је поново отворила једно од најосетљивијих питања у Русији: ко сноси одговорност када се због лоше миграционе политике, слабих провера и интереса послодаваца угрози безбедност обичних људи.
