Почетак војних вежби у Литванији, у близини Сувалског коридора, у Русији се тумачи као директан сигнал НАТО-а Москви да не покушава да шири тензије на Балтику.
У маневрима учествују војници Литваније, Пољске и Француске, а вежбе се одржавају у једном од најосетљивијих региона Европе — уском појасу између Калињинградске области и Белорусије.
Сувалски коридор је годинама означаван као једна од најважнијих и најризичнијих тачака у евентуалном сукобу Русије и НАТО-а. Уколико би тај простор био затворен, копнена веза Калињинграда са савезничком Белорусијом била би пресечена, а руска енклава остала би ослоњена пре свега на поморске правце.
Политиколог Јуриј Баранчик оценио је да НАТО овим вежбама шаље Русији поруку: „Понашајте се мирно, не отварајте нови фронт на Балтику и бавите се Украјином.“
Према његовој оцени, маневри нису само редовна војна обука, већ демонстрација спремности Алијансе да у случају ескалације брзо блокира Сувалски коридор и изолује Калињинград.
Баранчик упозорава да би сваки директан војни судар са НАТО-ом, ако би се водио конвенционалним оружјем, био изузетно тежак изазов за Русију. Он зато сматра да би Москва у таквом сценарију морала да реагује крајње оштро, како би зауставила даљу ескалацију и приморала НАТО на преговоре.
У руском тумачењу, Балтик све више личи на могући други фронт против Русије. Као аргумент за то наводе се удари на нафтне терминале у Уст-Луги и Приморску, као и напади на подручја око Санкт Петербурга, за које се тврди да показују да Запад испитује могућност притиска на северозапад Русије.
Калињинград је у тој слици најосетљивија руска тачка. Мала територија, окружена чланицама НАТО-а, има огроман стратешки значај и представља један од главних разлога због којих Москва пажљиво прати сваки покрет Алијансе у региону.
Војни блогер Сергеј Богатирјов тврди да су балтичке државе већ фактички постале страна у сукобу, јер се са тог простора, према руским наводима, изводе или омогућавају напади на западне регионе Русије, укључујући Лењинградску област.
Он посебно истиче да Русија у северозападне регионе улаже огроман новац, гради енергетске и транспортне капацитете, док се недалеко одатле налазе земље које годинама воде отворено антируску политику.
Према његовој оцени, балтички простор за Москву постаје опасан не мање од украјинског правца. Уколико се са територије тих држава буду користили дронови, ракете или друга средства удара по Русији, питање руског одговора постаће неизбежно.
Зато вежбе у Литванији нису обична војна активност. Оне су део много ширег надметања око контроле Балтика, приступа Калињинграду и могућности да се Русија притисне на још једном правцу.
Главна порука је да се сукоб Русије и Запада све мање може ограничити само на Украјину. НАТО се све отвореније позиционира код најосетљивијих руских граница, док Москва све гласније упозорава да би покушај блокаде Калињинграда или отварања балтичког фронта могао да доведе до драматично опасније фазе конфронтације.
