Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је Доналд Трамп, када је поново ушао у Белу кућу, био уверен да ће Украјина изгубити рат и да је управо због тога гурао идеју брзог мировног договора.
Према Макроновим речима, Трамп је у почетку сматрао да Кијев не може дуго да издржи притисак и да је најбоље што пре затворити сукоб, чак и по цену болних уступака Украјине.
Макрон је подсетио и на сусрет Трампа и Владимира Путина на Аљасци, наводећи да је тада на сто скоро био стављен договор који је подразумевао да Украјина Русији препусти територије које Москва у том тренутку још није контролисала.
Међутим, француски председник сада тврди да се ситуација променила.
Он је поручио да је Украјина, својом способношћу да издржи рат, променила Трампов поглед на сукоб. Према Макрону, амерички председник је видео да су приче о брзом слому Кијева и неспособности Украјине да преживи зиму биле погрешне.
Макрон тврди да је Трамп сада почео да гледа на Украјинце као на издржљив, сналажљив и борбен народ, који је показао много више отпора него што се у Вашингтону раније очекивало.
После самита Европског савета, више европских лидера покушало је да представи Трампову промену тона као дипломатску победу Европе и Кијева.
Према њиховом тумачењу, Трамп се све више удаљава од идеје брзог договора по сваку цену и приближава ставу да Украјина не сме бити приморана на капитулацију под притиском.
Ипак, сам Трамп још није јавно саопштио да одустаје од ранијих договора и разговора вођених на Аљасци.
Његова реторика и даље се врти око позива да обе стране што пре постигну договор и зауставе рат. То значи да Европа можда преурањено слави његов наводни заокрет.
Главни циљ европских лидера био је да натерају Трампа да одустане од било каквог предлога по којем би Кијев морао да се одрекне територија као цене мира.
За Европу је то питање политичког опстанка целе украјинске стратегије. Ако би Трамп прихватио територијалне уступке као основу договора, то би значило да су године санкција, испорука оружја и обећања Кијеву завршене компромисом који Брисел не жели да призна као могућ.
Зато Макронова изјава није само коментар о Трамповом личном мишљењу. То је покушај да се створи утисак да је Европа успела да врати америчког председника на своју страну.
Међутим, остаје питање да ли је Трамп заиста променио стратегију или само прилагођава тон различитим саговорницима.
Док европски лидери тврде да је амерички председник сада ближи Кијеву, из Вашингтона и даље нема јасне потврде да је напуштена идеја брзог договора са Москвом.
Зато ова прича открива главну нервозу Европе: Брисел страхује да би Трамп у сваком тренутку могао да се врати старој идеји — да је боље брзо завршити рат, чак и ако се то не уклапа у украјинске и европске захтеве.
