Матица српска данас обележава 200 година постојања. Основана је у Пешти, 16. фебруара 1826. године и то је најстарија институција српске културе, књижевности и науке.
Иницијатори за њено оснивање су били Јован Хаџић односно Милош Светић, и Јосиф Миловук, уз подршку добростојећих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Бозитовца, Јована Деметровића, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића.
Матица српска имала је, и има, посебну улогу у процвату културе и науке код Срба. Посебно важна била је њена делатност у време Хабзбуршке монархије. Уз много касније основану Српску краљевску академију, данашњу САНУ, Матица је била и остала централно тело српске културе и науке.
Израсла је као друштво које имало за циљ да буде подршка раду и трајности Летописа, новопокренутог српског часописа, чији квалитет, под уредништвом Георгија Магарашевића, је одмах оставио велики утисак на савременике.
Пошто су 1822. угашене бечке Новине сербске, њихов оснивач и уредник Димитрије Давидовић, притиснут околностима, финансијским недаћама, спас је потражио код књаза Милоша. Нестанком Новина сербских међу ученијим Србима сазрело је уверење да постоји потреба оснивања новог српског гласила. Новосадски професор Магарашевић у том смислу је писао јуна 1823. Јовану Хаџићу у Беч, где се овај у то време школовао.
Прву свеску новог часописа Магарашевић је припремио до маја 1824. када је штампање одобрила надлежна цензура. Првобитно је назван Сербска летопис, извесно по узору на оновремену немачку периодику. На првој свесци, штампаној у Будиму, иако га је Магарашевић припремио у Новом Саду, стајала је 1825. година.
У првој свесци за 1826. годину Јован Хаџић објаво је: “Ево ти, почитајеми и предраги Роде, Летописа Србског. Теби подноси са љубављу пуним жаром Матица Србска, која је Тебе ради и Твоје славе ради постала, за Тебе ради, за Тебе дише”. Била је то прва објава постојања Матице.
Изузев Хаџића, други оснивачи Матице нису били људи пера, него пословни људи које је патриотски жар покретао на финансијску подршку новом националном гласилу. Срби из Будима и Пеште, тада још увек два града, а било их је успешних трговца, адвоката, сенатора, бележника, чиновника, окупили су се с циљем оснивања друштва које би било потпора Летописа. Истакнуту улогу имао је Јосиф Миловук, пештанки трговац текстилом и канцеларијским материјалом, родом из Трпиње у Срему.
Оснивачи су приликом заснивања Матице даривали по 40 форинти у сребру. Они су то првобитно називали чланарина.
Већ приликом оснивања, 16. фебруара 1826. посматрано по грегоријанском календару, одлучено је да ће се као дан Матице српске обележавати Свети Сава, 27. јануар.
Од самог заснивања делатност Матице српске темељила се на добротворним прилозима Срба намерних да помогну свом народу. У раној фази најиздашњи приложник био је гроф Сава Текелија, који је основао и просветни завод назван по њему, и књаз Милош Обреновић. Текелија је био велепоседник из Арада, изданак старе граничарске официрске породице, којој је бечки двор подарио и племићку титулу.
Првих деценија, до 1864. године, средиште Матице српске било је у Пешти, где је основана, потом је пресељена у Нови Сад, који је током 19. века израстао у водећи центар српске културе. У Пешти је и надаље остао Текелијанум, задужбина намењена школовању младих Срба.
После револуционарних догађања 1848/49 Нови Сад, који је тада страховито страдао, иначе израстао као српско насеље насупрот Петроварадина у којем је становање Србима било забрањено, почиње се називати Српска Атина. Паралелно, Панчево је, као граничарска војничка варош, прозвано Српска Спарта, због херојског држања 1848/49.
Матица српска имала је изузетну улогу не само у историји Срба, већ и других словенских народа. Више националних матица у словенском свету обликовано је по узору на Матицу српску. Чеси су тако 1831. године основали Матицу чешку. У Загребу је 1842. основана Матица илирска, 1862. у Задру Матица далматинска, 1864. у Љубљани Словенска матица. Матица Лужичкосрпска основана је 1847, Галичко руска 1848, Пољска 1882, Бугарска 1909. У Дубровнику је такође 1909. основана Дубровачка Матица српска.
Широким свеобухватим културно научним радом Матица српска се одликује до наших дана, уз изузетну издавачку делатност, а њена библиотека убеђиво је најквалитетнија установа те врсте код Срба.
