Канадски научници развили су нову технику снимања која омогућава да се микропластика прати унутар организма без сечења ткива, што би могло да помогне у разумевању тога шта се дешава са ситним пластичним честицама након што доспеју у организам. Истраживање је спровео тим са Универзитета Гвелф у Канади. (Caliber.az)
Нова метода већ је донела изненађујући резултат. Уместо да лако пролазе кроз зид црева у околна ткива, честице микропластике код кишних глиста остале су унутар система за варење. То указује да црева могу да имају јачу заштитну улогу него што се раније претпостављало.
Научници су до сада имали велики проблем да утврде да ли микропластика само пролази кроз дигестивни систем и избацује се из организма или може да продре кроз цревну баријеру и накупи се у другим органима. Посебан изазов представљају изузетно ситне честице, мање од 83 микрометра, које је веома тешко поуздано пратити.
Досадашња истраживања углавном су се ослањала на сецирање животињских ткива, али је такав приступ носио ризик од контаминације, јер је микропластика већ широко присутна у лабораторијама и животној средини. Због тога је било тешко утврдити да ли су честице заиста биле у ткиву или су у узорак доспеле током анализе.
Канадски тим је тај проблем решио коришћењем микрокомпјутеризоване томографије — тродимензионалне технике снимања високе резолуције. За разлику од класичног рендгена, ова технологија ствара детаљне 3Д приказе на којима се микропластика види као светла честица у односу на тамније околно ткиво.
Истраживачи су технику тестирали на кишним глистама, јер оне стално гутају земљиште у коме се микропластика све више накупља, а истовремено имају важну улогу у очувању здравих екосистема.
Посматрања су показала да су честице микропластике величине од 5 до 53 микрометра остале у дигестивном тракту глиста и нису прешле у друга ткива.
Иако се резултати односе само на кишне глисте, научници сматрају да они могу да пруже важан увид у начин на који систем за варење делује као природна баријера против честица које организам не може да свари.
Истраживачи ипак упозоравају да се закључци из студије на глистама не могу директно пренети на друге врсте. Ипак, ови резултати указују да би дигестивни тракт могао да има већу способност заштите него што се до сада мислило.
Осим самих биолошких налаза, нова техника могла би да помогне научницима да прецизније проуче кретање микропластике код различитих животиња, без ризика од контаминације који прати традиционалне методе сецирања.
