Дуготрајни прекид снабдевања света горивом с Блиског истока због рата САД с Ираном нанео би тежак ударац глобалној економији, бацајући неке земље у рецесију и ширећи инфлацију и раст незапослености, саопштила је Организација за економску сарадњу и развој у извештају.
Најтеже би биле погођене земље Азије које зависе од сирове нафте, горива и природног гаса из Персијског залива, а то је у великој мери угушено затварањем Ормуског мореуза због ризика од иранског напада. Тешко би биле погођене и све сиромашније земље света у којима људи троше већи део прихода на гориво и храну, саопштио је ОЕЦД.
Последице наглог повећања цена готива и инфлације осетиле би се широм света. Глобални раст би пао на нивое који нису виђени осим великих застоја попут пандемије ЦОВИД-19 и глобалне финансијске кризе и рецесије крајем 2000.
По сценарију ОЕЦД-а, ако поремећаји потрају, глобални привредни раст успорава се са 3,4% прошле године на 2,1% ове године и 1,8% 2027 што потенцијално може гурнути неке економије у рецесију или близу ње.
По другачијем сценарију ОЕЦД-а за краће поремец́аје, у којем производња енергије и испоруке из Залива почињу да се средином ове године враћају на предратне нивое, раст би се успорио на 2,8% ове године и подигао на 3,1% следеће године.
“Глобална економија је ушла у 2026. годину са снажним замахом, али су изгледи значајно ослабили од почетка рата на Блиском истоку, а ефекти ће се вероватно осећати још неко време”, рекао је генерални секретар ОЕЦД-а Матијас Корман. “Што дуже трају поремећаји, то су већи економски и друштвени трошкови”, констатовао је он.
Корман је упозорио да државна потрошња усмерена на смањење трошкова за гориво мора бити усмерена на оне којима је најпотребнија и мора бити привремена да би се избегло нагомилавање прекомерног државног дуга и очували подстицаји за штедњу енергије.
Стални ризик за бродарство је саобраћај кроз Ормуски мореуз смањиоа на минимум, за више од 90% у поређењу са стањем пре рата. То је пореметило око петину светских залиха сирове нафте и горива, као и природног гаса.
Извештај ОЕЦД-а долази после студије УН која упозорава да ће више цене енергије утицати на скоро милијарду људи у сиромашнијим земљама и малим острвским државама које зависе од увоза горива, приморавајући их на компромисе између плаћања рачуна за енергију и улагања у основне јавне услуге.
Више од 30% људи у тим земљама већ живи испод границе екстремног сиромаштва, дефинисане као живот са три долара дневно или мање од тога.
ОЕЦД је међународна међувладина организација и политички форум 38 држава с тржишно заснованим економијама, са седиштем у Паризу.
