Беспилотна летелица погодила је кров стамбене зграде у румунском граду Галацију, недалеко од границе са Украјином, а у инциденту су повређене две особе.
Дрон је ударио у зграду око два сата после поноћи, након чега је избио пожар на десетом спрату. Румунске власти саопштиле су да је реч о руском дрону типа Геран 2 и да је експлозивно пуњење летелице детонирало приликом удара.
Повређени су жена и четрнаестогодишњи дечак, који су задобили опекотине док су бежали кроз ходник захваћен пожаром. Према наводима румунског Министарства здравља, дечак је примљен у болницу у Галацију и нема респираторних проблема.
Румунски председник Никушор Дан оценио је да је ово најозбиљнији инцидент на румунској територији од почетка руске војне операције у Украјини. Он је саопштио да је разговарао са Владимиром Зеленским и да су договорили убрзање сарадње Румуније и Украјине у заједничкој производњи дронова који могу брзо да буду распоређени.
Румунске власти разматрају и активирање члана 4 НАТО-а, који омогућава консултације унутар Савеза када је угрожена безбедност једне чланице. Званичници НАТО-а поручили су да је Алијанса спремна да брани сваки педаљ своје територије.
Председник Русије Владимир Путин одбацио је тврдње да је Москва одговорна за инцидент, наводећи да се не може са сигурношћу рећи одакле је дрон дошао. Он је затражио да Румунија преда остатке летелице Русији како би Москва, како је навео, могла сама да утврди порекло дрона.
Румунски министар одбране Раду Мируца одговорио је да је летелица несумњиво руске производње и позвао руску страну да, уколико сумња у те налазе, провери серијске бројеве на пронађеним деловима.
Министарка спољних послова Румуније Оана Цоју поручила је да Букурешт не само да зна да је реч о руском дрону, већ да, како је рекла, то зна и Путин.
Европска унија осудила је инцидент као тешко кршење суверенитета Румуније и европског ваздушног простора. Висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас поручила је да Русији не сме бити дозвољено да крши европски ваздушни простор без последица.
Инцидент је изазвао забринутост у више европских престоница, јер је поново отворио питање опасности од ширења рата из Украјине на територију држава чланица НАТО-а.
