Немачка је 2025. године забележила рекордан број нових држављана од увођења јединствене статистике 2000. године.
Према доступним подацима из 14 савезних покрајина, најмање 309.852 особе стекле су немачко држављанство, чиме је премашен досадашњи рекорд из 2024. године, када је натурализовано 291.955 људи.
Највећи број нових држављана и даље долази из Сирије, али расте и број натурализација држављана Турске и Русије.
Немачке власти нагли раст броја нових држављана објашњавају пре свега чињеницом да су многи мигранти који су у земљу стигли током 2015. и 2016. године сада испунили услов минималног боравка потребан за стицање држављанства.
Други важан разлог је реформа закона о држављанству, којом су услови за добијање немачког пасоша значајно олакшани.
Натурализација је сада могућа већ након пет година боравка, уместо ранијих осам, док је двојно држављанство начелно прихваћено, уколико су испуњени и други услови, укључујући самостално обезбеђивање егзистенције.
Поједине савезне покрајине бележе посебно велики раст. Берлин је натурализовао 39.034 особе, што је готово двоструко више него 2024. године, док је Бранденбург забележио повећање од 25 одсто.
У Северној Рајни-Вестфалији немачко држављанство стекла су 3.841 држављанина Русије, што је 67,4 одсто више него годину дана раније.
Немачке власти већ се припремају и за нови талас захтева, који би могао да уследи међу украјинским избеглицама.
Пошто је први велики талас избеглица из Украјине почео након избијања рата 24. фебруара 2022. године, прве избеглице би услов од пет година боравка могле да испуне у пролеће 2027. године.
Додатни подстицај за подношење захтева могао би да буде и истек досадашњег колективног заштитног статуса у марту 2027. године.
За разлику од избеглица које су у Немачку стигле 2015. и 2016. године, Украјинци имају одређене предности, јер су брже добили приступ тржишту рада и не пролазе дуге процедуре провере азилног статуса и идентитета.
