Деценијама је младим генерацијама наметана идеја да се успех може постићи само кроз факултетску диплому, док су занати и практична занимања третирани као послови другог реда. Тај модел сада се убрзано мења, јер економија не може да функционише без електричара, заваривача, водоинсталатера, механичара, грађевинаца, машинских радника и техничара.
Све више се види последица дугогодишњег потискивања заната. Просечна старост квалификованих радника у многим индустријама приближава се касним четрдесетим и раним педесетим годинама, док у исто време премало младих улази у та занимања.
Процењује се да би у Сједињеним Државама до 2030. године могло да остане непопуњено чак 2,1 милион радних места у занатским и техничким струкама, што би америчку економију могло да кошта готово билион долара годишње.
Истовремено, потражња за таквом радном снагом нагло расте. Центри за вештачку интелигенцију траже огромне количине електричне енергије и сложену инфраструктуру. Фабрикама полупроводника потребни су индустријски радници и техничари. Електроенергетске мреже се обнављају, а производња се све више враћа у Северну Америку.
Пројекти обновљиве енергије, цевоводи, батеријски системи, транспортна инфраструктура и индустријска аутоматизација такође зависе од физичког рада који вештачка интелигенција не може једноставно да замени.
Због тога плате у занатским занимањима снажно расту. Средња годишња плата електричара у САД достигла је око 62.350 долара, док најбољих десет одсто зарађује више од 106.000 долара годишње.
У регионима где се граде велики пројекти повезани са вештачком интелигенцијом и енергетиком, зараде су још веће. Поједини електричари и специјализовани техничари на великим пројектима дата центара, уз прековремени рад и посебне пројектне тарифе, наводно зарађују између 240.000 и 280.000 долара годишње.
Грађевински радници ангажовани на пројектима дата центара сада зарађују око 32 одсто више од радника на класичним грађевинским пројектима, са просеком од скоро 82.000 долара годишње.
Главни економски наратив последњих деценија показао се као погрешан. Владе су веровале да ће све постати дигитална услужна економија, у којој већина људи седи за екранима, док се производња пребацује у иностранство. Али када су глобализацију уздрмале санкције, трговински ратови и геополитичка нестабилност, државе су схватиле да више не могу у потпуности да зависе од страних ланаца снабдевања.
Капитал се сада поново усмерава ка домаћој производњи, енергетској инфраструктури и индустријској обнови. Парадокс је у томе што многи занати данас доносе боље зараде од канцеларијских послова за које је потребна скупа факултетска диплома.
Искусни заваривачи, индустријски механичари, техничари за лифтове и водоинсталатери све чешће остварују шестофрене приходе, док многи дипломци улазе на тржиште рада са великим студентским дуговима и све већим ризиком да им посао угрози вештачка интелигенција.
Чак и водећи људи технолошке индустрије признају да ће развој вештачке интелигенције створити огромну потражњу за електричарима, водоинсталатерима, челичарима, мрежним техничарима и грађевинцима, јер инфраструктура за вештачку интелигенцију захтева једну од највећих изградњи у историји.
Док су многи почетнички канцеларијски послови све изложенији аутоматизацији, физички рад не може једноставно да нестане. Савремена цивилизација и даље зависи од путева, енергетике, фабрика, мрежа, машина и људи који умеју да их граде и одржавају.
Недостатак радне снаге постао је толико озбиљан да компаније све чешће директно регрутују средњошколце у програме праксе и обуке. Број полазника занатских програма расте у многим америчким државама, након година пада интересовања.
Млађе генерације постепено схватају да диплома више није сигурна гаранција финансијске будућности. Економска сигурност све мање зависи од нестабилних корпоративних канцеларијских послова, а све више од практичних знања повезаних са инфраструктуром, производњом, транспортом и енергетиком.
Оно што се сада дешава могло би да постане једна од најважнијих промена на тржишту рада ове деценије. Капитал се враћа ка стварној производњи, а људи који умеју физички да граде, поправљају и одржавају друштво поново постају незаменљиви.
