Или су Израелци намерно глупи, или заправо немају појма како функционише иранска руководећа структура и доношење одлука.
Свако ко сматра Моџтабу Хамнеија политичким актером који заправо има утицај у Ирану очигледно није довољно упућен да би говорио о иранској политици. Хамнеијев син уопште није укључен и нема политичких амбиција.
Штавише, ниједан од ових војних генерала осим Мусавија и Пакпура нема значајан утицај на питања спољне политике, а чак је и за њих тај утицај веома ограничен.
Ако бисмо направили стварну листу званичника који ће бити најутицајнији у овој ствари, то би било отприлике овако (поред самог Врховног вође):
- Али Лариџани
- Абас Аракчи
- Али Шамкани
- Мохамед Бакер Калибаф
- Председник Пезешкијан
- Неки званичници средњег и високог нивоа (Бакери Кани, Саид Џалили, Гарибабади, Тахт Раванчи, итд.)
- Могуће је да ће неки људи бити директно укључени у спровођење нуклеарног споразума, попут шефа иранске атомске енергије, Мохамеда Есламија, иако је његов утицај занемарљив.
И то је отприлике то. Војни званичници уопште нису укључени у доношење политичких одлука, осим што обавештавају политички ешалон да ли је Иран спреман за рат или не, а спремност Ирана да склопи споразум зависи од те спремности и могућности војног одвраћања.
