Специјални суд у Хагу продужио је рок за изрицање пресуде бившем вођи ОВК Хашиму Тачију и саоптуженима за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99, са 19. маја на 20. јул због обима и сложености овог предмета.
У данас објављеној одлуци, расправно веће председавајућег америчког судије Чарлса Смита (Цхарлес Смитх) није искључило ни могућност да тај рок буде поново продужен, ако то буде било “апсолутно неопходно”.
Заједно са Тачијем, за злочине над Србима, Ромима и Албанцима у више од 40 притвора ОВК на Косову и у Албанији оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.
Сви су у време обухваћено оптужницом били водећи чланови Главног штаба ОВК.
На крају суђења, у фебруару ове године, тужиоци су затражили да судско веће све оптужене прогласи кривим и осуди на по 45 година затвора.
Оптужени су тврдили да тужиоци нису доказали њихову кривицу и затражили су да их суд ослободи.
С обзиром да је суђење било проглашено окончаним 18. фебруара, по судским правилима, расправно веће је требало да првостепену пресуду изрекне у року од 90 дана, до 19. маја.
У данас објављеној одлуци да тај рок продужи за још два месеца, до 20. јула, веће судије Смита је нагласило да је то било неопходно због обима и сложености поступка.
Веће је прецизирало да разматра исказе око 270 сведока, датих у судници или написмено, као и 5.497 доказних предмета.
“Записник са овог поступка је дуг 29.238 страница”, пише у одлуци.
Због свега тога, као и чињенице да оптужница обухвата период од годину и по дана и бројна места злочина, расправно веће је одлучило да продужи рок за изрицање пресуде, како би “обезбедило пуну и праведну процену доказног материјала и дошло до потпуно образложеног мишљења”.
Тачи (58), Весељи (58), Сељими (55) и Краснићи (75) оптужени су за злочине над Србима, Ромима и Албанцима, проглашеним за “колаборационисте”, у око 40 притвора ОВК на Косову, као и у Кукешу и Цахану на северу Албанији, од марта 1998. до новембра 1999.
По оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су индивидуално кривично одговорни за злодела припадника ОВК почињена током немеђународног оружаног сукоба у оквиру “широких и систематских напада на особе осумњичене да су се противиле ОВК”.
Оптужница у 10 тачака терети Тачија,Весељија, Сељимија и Краснићија за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници.
У оптужници је идентификовано 75 жртава – 51 српска, 23 албанске и једна ромска.
Шест тачака оптужнице терети Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.
Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала “противницима”.
Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову, 4. и 5. новембру 2020.
Суђење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023, а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла прошле године.
У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.
Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.
У одбрану Тачија, сведочило је седам сведока, бивших британских и америчких званичника, попут генерала Веслија Кларка (Wеслеy Цларк) и амбасадора Кристофера Хила (Цхристопхер Хилл), који су се са њим сусретали и водили разговоре 1998-99.
Ти сведоци дали су готово истоветне исказе да Тачи није био војни командант, већ политички представник ОВК и да он није могао бити виновник злочина из оптужнице.
По сведоцима одбране, ОВК није ни била организована војска са централном командом и командним ланцом.
На питања тужилаца, Кларк, Хил и други сведоци Тачијеве одбране потврдили су, медјутим, да у то време нису имали подробније информације о унутрашњој организацији и деловању ОВК на терену, нити о отимању и притварању цивила.
Доказе одбране у писаном облику приложили су још заступници четвртооптуженог Краснићија.
Сматрајући да тужиоци нису доказали њихову кривицу, другооптужени Весељи и трећеоптужени Сељими нису пред суд изводили сведоке одбране.
На судјењу Тачију и саоптуженима учествује и више од 150 жртава злочина из оптужнице.
Суд је, током процеса, саслушао извештаје двојице вештака за материјалну, физичку и менталну штету коју су жртве претрпеле.
Уколико Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи буду проглашени кривим, све жртве које учествују на судјењу имаће право на обештећење.
Специјализована већа Косова, како се суд званично зове, основала је 2015. Скупштина Косова под медјународним притиском изазваним извештајем известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, објављеним 2011.
Суд је формално део правосудног система Косова, али ради у Хагу. У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову влада упорна клима застрашивања и узнемиравања сведока против оптужених припадника некадашње ОВК.
