Завршне речи оптужбе и одбране на суђењу бившем вођи ОВК Хашиму Тачију и тројици саоптужених за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99, почеће пред специјалним судом у Хагу у понедељак, 9. фебруара.
Пред расправним већем председавајућег Чарлса Смита (Цхарлес Смитх) из САД, тужиоци и браниоци излагаће завршне аргументе до 18. фебруара.
По правилима суда, пресуда четворици бивших лидера ОВК биће, потом, изречена у року од 90 дана. Ако судијама буде потребно више времена за одлучивање, рок за изрицање пресуде може бити продужен за још 60 дана.
Заједно са Тачијем, за злодела над Србима, Ромима и Албанцима проглашеним за “колаборационисте” у око 40 притвора ОВК на Косову, као и у Кукешу и Цахану – на северу Албаније, оптужени су Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи.
У време обухваћено оптужницом, сви оптужени били су водећи чланови Главног штаба ОВК, а од пролећа 1999. и самопроглашене Привремене владе Косова.
По оптужници, они су индивидуално кривично одговорни за злодела припадника ОВК почињена током немедјународног оружаног сукоба, у оквиру “широких и систематских напада на особе осумњичене да су се противиле ОВК”.
Оптужница у 10 тачака терети Тачија,Весељија, Сељимија и Краснићија за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).
Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници.
У оптужници је идентификовано 75 жртава – 51 српска, 23 албанске и једна ромска.
Шест тачака оптужнице терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.
Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.
Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала “противницима”.
Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.
Сви оптужени изјавили су да нису криви. Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову, 4. и 5. новембру 2020.
Судјење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023., а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла ове године.
У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.
Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.
У одбрану Тачија, сведочило је седам сведока, бивших британских и америчких званичника који су се са њим сусретали и водили разговоре 1998-99.
Ти сведоци, попут америчког генерала и бившег команданта НАТО Веслија Кларка (Wеслеy Цларк) и изасланика САД Кристофера Хила (Цхристопхер Хилл), дали су готово истоветне исказе да Тачи није био војни командант, већ политички представник ОВК и да он није могао бити виновник злочина из оптужнице.
По сведоцима одбране, ОВК није ни била организована војска са централном командом и командним ланцом.
На питања тужилаца, Кларк, Хил и други сведоци Тачијеве одбране потврдили су, медјутим, да у то време нису имали подробније информације о унутрашњој организацији и деловању ОВК на терену, нити о отимању и притварању цивила.
Доказе одбране у писаном облику приложили су још заступници четвртооптуженог Краснићија.
Сматрајући да тужиоци нису доказали њихову кривицу, другооптужени Весељи и трећеоптужени Сељими нису пред суд изводили сведоке одбране.
На судјењу Тачију и саоптуженима учествује и више од 150 жртава злочина из оптужнице.
Суд је, током процеса, саслушао извештаје двојице вештака за материјалну, физичку и менталну штету коју су жртве претрпеле.
Уколико Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи буду проглашени кривим, све жртве које учествују на судјењу имаће право на обештећење.
Специјализована већа Косова, како се суд званично зове, основала је 2015. Скупштина Косова под медјународним притиском изазваним извештајем известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, објављеним 2011.
Суд је формално део правосудног система Косова, али ради у Хагу. У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову влада упорна клима застрашивања и узнемиравања сведока против оптужених припадника некадашње ОВК. (Извор: БЕТА)
