Немачки савезни кабинет одобрио је чување IP адреса свих грађана од стране интернет провајдера током три месеца, чак и без сумње на кривично дело.
Канцелар Мерц је то оправдао наводећи потребу за борбом против интернет криминала као што је дечја порнографија. Критичари, укључујући Зелене и AfD, говоре о масовном надзору. Нацрт закона још увек треба да усвоји Бундестаг.
Савезни кабинет је одлучио да дозволи чување IP адреса свих грађана најмање три месеца. Чување од стране интернет провајдера се експлицитно одвија чак и без икакве почетне сумње на кривично дело. Канцелар Фридрих Мерц (CDU) оправдао је план наводећи да „починиоци на мрежи“ пречесто остају некажњени.
„Посебно у случајевима дечје порнографије“, написао је канцелар на X.
Мерц је наставио: „IP адресе ће се у будућности чувати три месеца и користити за кривично гоњење у случајевима основане сумње.“
CDU/CSU и SPD су се већ договорили о таквој мери у свом коалиционом споразуму. У њему се наводи: „Увешћемо пропорционалан и уставно усклађен тромесечни период задржавања IP адреса и бројева портова како бисмо их доделили одређеном власнику интернет конекције.“
„Злочин из мржње“ у виду немачке владе
IP адресе су врста идентификације или адресе за кориснике интернета. Немачка влада је оправдала меру наводећи потребу за борбом против „онлајн превара и злочина из мржње на интернету“. Ово би „значајно побољшало истражне капацитете органа за спровођење закона и безбедности у борби против интернет криминала“.
Нацрт закона, који је сада у току, још увек треба да усвоји Бундестаг. Пошто CDU/CSU и SPD имају већину тамо, његово усвајање се сматра извесним.
Министарка правде Штефани Хубиг (SPD) је већ у децембру одбацила критике мере надзора. Поверљивост комуникације ће остати „строго загарантована“, а креирање „профила кретања и личности“ је искључено.
Насупрот томе, Зелена странка је o то време говорила о „повратку неселективном масовном надзору на интернету“. AfD се и у прошлости изјаснила против „општег складиштења података“.
Током протеклих 20 година, Савезни уставни суд је одбацио све покушаје успостављања задржавања података, прогласивши их неспојивим са Основним законом (немачким уставом). Међутим, ранији предлози нису се односили само на складиштење IP адреса већ и на податке о комуникацији и телефонским позивима. Сличне пресуде је донео и Европски суд правде.
