Немачка и Француска су се заложиле да се Украјини дају “симболичне” бенефиције у претпиступној фази пута ка ЕУ које искључују пољопривредне субвенције и право гласа, што не иде у прилог надама Кијева за брзо чланство након потенцијалног мировног споразума са Русијом, пише данас британски дневник Фајненшел тајмс.
Украјински председник Володимир Зеленски жели да чланство у ЕУ буде једна од кључних бенефиција било ког мировног уговора са Русијом и залаже се да његова земља уђе у ЕУ већ 2027.
Међутим, највеће чланице ЕУ успротивиле су се предлозима Европске комисије да се прекине спор и бирократски процес приступања како би Кијев брзо имао користи од чланства.
Предлози Немачке и Француске изнети у одвојеним документима, у које је имао увид Фајненшел тајмс, срушили су наде Кијева да би та ратом разорена земља могла да добије привилеговани статус у настојању да се придружи ЕУ.
Немачка се залаже за статус “придруженог чланства”, где би Кијев присуствовао састанцима лидера и министара ЕУ али не би имао право гласа, “нити аутоматску примену” заједничког буџета.
Француска такво получланство назива “статусом интегрисане државе” по којем би приступ “Заједничкој пољопривредној политици и европском финансирању попут кохезионе политике… био одложен за постприступну фазу”.
У међувремену је пораз мађарског премијера Виктора Орбана на изборима, који је ставио вето на отварање преговора о чланству са Украјином, донео неке наде. Међутим, велика већина чланица Уније страхује да би давање брзог приступа ЕУ Украјини и другим кандидатима преокренуло политичку динамику блока и поткопало вредност чланства.
Два званичника Европске комисије рекла су за Фајненшел тајмс да ће коначан предлог ЕУ за Украјину “вероватно” бити близак предлозима Француске и Немачке.
“У контакту смо (са Паризом и Берлином), као и другим престоницама, све се развија. Постоје и други документи”, рекао је за британски дневник заменик украјинског премијера за европске интеграције Тарас Качка.
Други украјински званичник рекао је да је Кијев опрезан због разводњеног концепта чланства који ратом исцрпљено становништво сматра лошом заменом за право чланство али и да би неки елементи предлога могли да буду корисни. “Ми то зовемо ‘чланством у сенци”, додао је.
Трећи украјински званичник рекао је да у ЕУ треба да схвате да је и њима потребна Украјина. “Ако желе праву безбедност, морају да дају поштену понуду”, истакао је тај неименовани званичник Кијева.
Француско-немачки предлози стигли су након што су готово све чланице одбациле Комисијин предлог “обрнутог чланства” којим би Украјина добила пуноправно чланство без испуњавања критеријума ЕУ и затим постепено стицала финансијске и друге користи како буде постизала резултате у различитим областима.
Како се наводи, кључна разлика између идеје Комисије и концепата Париза и Берлина је у томе када би Украјина могла да каже да је чланица ЕУ и да добије моћ гласања.
У немачком предлогу се наводи да би нови статус носио “симболичку снагу кроз име” и да би могао да буде додељен политичком одлуком лидера ЕУ без “дуготрајних процедура”.
“Поред своје симболичке вредности, тај нови ниво постепене интеграције омогућио би веома видљив напредак за грађане земаља кандидата на које се односи”, пише у француском документу.
Иначе, у Француској пре пријема неке нове чланице у ЕУ мора да се одржи референдум и неки лидери су опрезни због могућности да се питање нове чланице одрази на председничке изборе у тој земљи следеће године, односно да га у кампањи искористи крајња десница.
Зато Париз у документу наводи да би значајне пољопривредне субвенције ЕУ и регионални фондови, који заједно чине око две трећине актуелног буџета ЕУ, биле “одложене за постприступну фазу”.
Међутим, “лакша” верзија чланства укључивала би клаузулу ЕУ о међусобној одбрани, што се сматра кључном користи за Кијев, с обзиром да чланство у НАТО неће бити на столу у догледној будућности.
Таква клаузула “могла би се де факто применити пуком политичком декларацијом”, наводи се у немачком документу.
