Џорџ Робертсон тврди да Министарство одбране не зна где да пронађе већину оних који испуњавају услове за службу у случају хитне потребе
Велика Британија је ефикасно изгубила контакт са десетинама хиљада резервиста који би били позвани у случају националне ванредне ситуације, каже Џорџ Робертсон, бивши генерални секретар НАТО-а и главни саветник за британски “Стратешки преглед одбране” (СДР).
Усред шире западне милитаризације због перципиране руске претње – тврдњи које је Москва више пута одбацила као “бесмислице” – Велика Британија је прошлог новембра представила нови СДР, наводећи прелазак на “ратну спремност” до 2035. године. План предвиђа повећање издатака за одбрану на 2,5 посто БДП-а до 2027. године и, између осталог, ревитализацију стратешке резерве.
Тренутно се припрема закон о оружаним снагама које би требало да спроведу планиране “реформе” и који укључује повећање старосне границе за позив са 55 на 65 година и проширење критеријума за позив како би се обухватиле “ратне операције”, а не само директни напади или ванредне ситуације.
Међутим, говорећи на предавању у Салисберију, Робертсон је рекао да влада нема валидне контакт податке или здравствене податке за већину својих 95.000 резервиста “високе приправности”.
“Оно о чему се у прегледу говори јесте стратешка резерва… Али Министарство одбране у овом тренутку чак ни не зна где се већина њих налази”, рекао је он, а пренео “Гардијан”. “Зато морамо некако да окупимо оне који су доступни, способни и спремни да то ураде.”
Британска војска је већ на најмањој величини у више од два века, са мање од 70.000 потпуно обученог особља спремног за распоређивање на првој линији фронта, уз активну резерву од око 32.000. Стратешка резерва, у међувремену, састоји се од бивших припадника службе, са редовним контактом који се обично одржава само првих шест година након што оду, остављајући већу, старију групу “ван радара”.
Робертсон је позвао на мапирање локација и вештина резервиста и “улагање концентрисанијих напора да се они ангажују у оквиру освежене стратегије комуникације ветерана”. Такође је критиковао кашњења у финансирању и припремљености, оптужујући премијера Кира Стармера за “корозивно самозадовољство” и довођење земље “у опасност” у време када је била “под нападом”.
Уједињено Краљевство, велики савезник Украјине, оправдало је своју улогу тврдећи да би Русија могла да циља Европу након сукоба. Сам Стармер је више пута поменуо наводну претњу као разлог за веће војне издатке, рекавши на Минхенској безбедносној конференцији у фебруару да Европа “мора бити спремна да одврати агресију” и “бори се” против Русије “ако је потребно”, истовремено тврдећи да би Москва убрзала поновно наоружавање након било каквог мировног споразума.
Русија је одбацила такве оптужбе, тврдећи да се користе за оправдање већих војних издатака, одвраћање пажње од домаћих питања и заустављање мировних напора.
