Самит, који организују француски председник и британски премијер, формално је посвећен изради плана за безбедност Ормуског мореуза након завршетка рата, али је већ у старту оптерећен скептицизмом
У сенци великих најава о међународној мисији за обезбеђење Ормуског мореуза, кључна политичка порука долази из Париза – Француска је одлучила да са самита, који се одржава данас, искључи врх европских и НАТО структура – Марка Руте и Урсулу фон дер Лајен.
Према информацијама западних званичника, управо је Јелисејска палата два пута уклонила њихова имена са листе званица коју је предложио британски премијер Кир Стармер, под изговором да се састанак одржава у формату шефова држава и влада.
Такав потез открива дубље несугласице унутар западног блока – док Лондон покушава да укључи институционални врх НАТО-а и Европске уније, Париз очигледно жели да политичку контролу задржи у рукама националних лидера.
Самит, који организују француски председник Емануел Макрон и Стармер, формално је посвећен изради плана за безбедност Ормуског мореуза након завршетка рата. Међутим, већ у старту је оптерећен скептицизмом.
“Поента је да се створи утисак да план постоји – иако га нема”, рекао је један западни званичник, указујући на озбиљне војне и политичке препреке.
У Париз би требало да дођу лидери попут немачког канцелара Фридриха Мерза и италијанске премијерке Ђорђе Мелони, док ће амерички председник Доналд Трамп остати ван самог састанка – иако ће, како се очекује, бити накнадно информисан.
План који се разматра има три фазе: од дипломатске координације, преко логистичке помоћи бродовима заробљеним у мореузу, до евентуалног распоређивања морнаричких снага у региону. Ипак, кључни проблем остаје: ниједна од тих фаза не може да почне без прекида сукоба између Ирана и САД. На том услову посебно инсистира Француска. Иако је Макрон већ распоредио носач авиона и фрегате у источни Медитеран, али одбија сваку акцију у самом мореузу док не буде постигнуто примирје.
У међувремену, војни планери “коалиције вољних” су већ идентификовали десетине проблема у вези са евентуалном пратњом бродова кроз мореуз, посебно у ситуацији у којој се не очекује директно учешће САД.
Додатну тежину читавој иницијативи даје и политички контекст. У европским круговима овај самит се све чешће описује као покушај одговора на притисак из Вашингтона, где Доналд Трамп отворено поручује да је безбедност Ормуског мореуза првенствено европски проблем. Управо зато одлука Париза да са стола склони Урсулу фон дер Лајен и Марка Рутеа добија додатно значење: реч је о борби за политички примат у Европи и покушају да се крупне безбедносне одлуке врате из институција у руке националних влада.
