Истраживања Међународног монетарног фонда (ММФ) довела су у питање тврдње европских влада да би већи војни буџети требало да ревитализују њихове економије.
У анализи објављеној пред годишњу скупштину ММФ у Вашингтону следеће недеље наводи се да је половина земаља у свету у последњих пет година повећала војне буџете, што додатно појачава постојеће фискалне притиске, попут старења становништва.
Према Фондовим анализама података 164 земље, као последица већих издатака за одбрану дефицити су се погоршали за око 2,6 одсто бруто домаћег производа (БДП) а јавни дуг порастао за седам процентних поена током три године.
То значи да се владе суочавају са “кључним питањем компромиса”, с обзиром да би дугорочни ефекти већих војних издатака на економију “значајно варирали зависно од тога како се издаци одржавају, финансирају и распоређују”, навели су аналитичари светског кредитора у блогу.
Такође би ти дугорочни ефекти зависили од тога колико је опреме увезено а не произведено од стране домаћих произвођача, преноси британски дневник Фајненшел тајмс оцене ММФ.
Ти налази доводе у питање тврдње многих европских политичара о потенцијалу веће одбрамбене потрошње за ревитализацију индустријске базе ЕУ и подстицање раста продуктивности.
Већина европских чланица НАТО прошле године се сложила да повећа годишњу потрошњу на одбрану и стратешку инфраструктуру на пет одсто БДП до 2035. са тренутног циља од два одсто.
Опоравку од година стагнације кроз дугом подстакнуту потрошњу на одбрану и инфраструктуру посебно се нада Немачка.
Моделирање ММФ показује да ако земље ЕУ повећају трошење за одбрану за 1,3 одсто БДП до 2030. финансирајући га задуживањем, тај стимуланс би повећао БДП за 0,9 процентних поена до 2028, уз претпоставку да петина нових издатака иде у увозно интензивне инвестиције.
Истовремено би инфлација и камате биле трајно више а девизни курс јачи, што би погоршало дефицит текућих плаћања, указали су стручњаци Фонда.
У алтернативном сценарију, и подстицај расту и инфлаторни утицај били би јачи ако монетарне власти не би повећале камате као одговор. Ефекат би био слабији ако би владе финансирале поновно наоружавање подизањем пореза или смањењем других ставки у буџету.
Према Фонду, европским владама боље би било да се баве пројектима јавних инвестиција у заједничке набавке које би могле да смање трошкове финансирања и зависност од опреме из увоза, пренео је Фајненшел тајмс.
Стручњаци Фонда су уверени да би то донело и већи краткорочни подстицај БДП и веће дугорочне добити јер би “подржало економију обима, ојачало капацитет индустрије, ограничило одлив на увоз и подржало дугорочни раст продуктивности”.
