Ректорка Универзитета уметности у Београду Мирјана Николић изјавила је да “у ситуацији у којој би надлежно Министарство(просвете) требало да стратешки размишља о развоју образованих политика, припрема и реализује акционе планове, прати образовне трендове и дефинише ризике, трасира пут високог образовања, универзитети се преиспитују, налазе на оптуженичкој клупи и непрекидном страху од репресије, претњи гашењем или реструктурирањем”.
“Министарство просвете није власник високог образовања, оно је канал који у сарадњи са представницима универзитета креира званичне политике, има мандат да новац грађана из буџета опредељује према правилима и приоритетима и има одговорност за системско функционисање”, рекла је Николић, у интервјуу за лист Данас, поводом поруке из тог минстарства да би држава требало да има главну реч у функционисању високошколских установа.
Како је додала, “дакле ‘главна реч’ Министарства просвете само би била доказ анулирања и инструментализације тела која су системски задужена за високо образовање – на пример Национални савет за високо образовање – мишљена и ставова академске заједнице, што би у коначници водило потпуном укидању аутономије”.
Она је, поводом прогноза у делу јавности да ова власт намерава да уништи државне универзитете и непослушне професоре замени послушним, рекла да “заиста не жели да мисли и верује у дистопијску будућност Србије без државног високог образовања”.
“Размишљати у том правцу делује као размишљати о убиству властитог детета или уништењу највећих националних вредности или престижног бренда, не само некадашње Југославије, већ и региона. Напади и притисци постоје, али искрено верујем у бар минимум страха од фаталних последица одлука које би водиле у том правцу. Одговорно и самосвесно друштво мора да размисли, размотри и (не)уважи критике, посебно уколико долазе од младих и бескомпромисних образованих младих људи који своју будућност желе да виде у својој земљи”, поручила је Николић.

