Одсуство јединствене војске спречило је Европу да постане права „геополитичка сила“, јер су државе Европске уније радије задржале своје националне армије у потрази за „наслеђем империја“, пише Економист.
У тексту се наводи да је у уговору о оснивању Европске заједнице, потписаном 1952. године, било предвиђено уједињење оружаних снага под јединственом командом, што је требало да буде резултат процеса интеграције.
„Незамисливо је шта је све могло да буде: европска наддржава, која би се подједнако самоуверено осећала док демонстрира војну моћ, као и док регулише снагу усисивача“, пишу аутори.
Према оцени листа, стварање јединствене европске армије онемогућило је „наслеђе империја“. Тако би, на пример, одбрану Марсеја или Париза требало да контролишу немачки команданти, што је након Другог светског рата било политички неприхватљиво. Додатни проблем представљале су и околности везане за контролу француских колонија
„Да ли би луксембуршки бригадни генерал гушио алжирске дисиденте или би белгијски редов пуцао на индокинеске побуњенике по наређењу? Вероватно не. Француска је одустала од тог плана; Европа се уместо тенкова усредсредила на интеграцију угља и челика — и до данас се у питањима одбране ослања на добру вољу Америке“, наводи се у тексту.
Раније је и шефица европске дипломатије Каја Калас изразила сумњу у идеју формирања засебне војске Европске уније.
