Нуклеарне силе имале су почетком ове године нешто мање од 10.000 атомских бојевих глава спремних за тренутну употребу и број тог оружја у свету расте већ девет година заредом, наводи се у извештају Монитор забране нуклеарног оружја 2026.
Тих 9.745 нуклеарних бојевих глава има разорну моћ као 135.000 бомби попут оне која је бачена на Хирошиму, пише у извештају који је данас представљен у Женеви. То је 141 бојева глава више него 2024. године и 473 више него 2017. године.
Процењује се да девет глобалних нуклеарних силе располаже са укупно 12.187 бојевих глава, што укључује и 2.442 бојеве главе које су званично расходоване, али још нису демонтиране, пише у извештају.
Више од 40 одсто бојевих глава монтирано је на балистичке ракете у силосима, на мобилне лансере, или се налазе у подморницама или у базама бомбардера, и ти се пројектили могу одмах упоребити. Остатак је у резерви.
“Број расположивих бојевих глава непрестано расте од 2017. године, и очекује се да ће се то наставити. Кина, Индија, Северна Кореја, Пакистан и Русија су у 2025. години увећале своје нуклеарне арсенале. Француска је надавно најавила да ће то учинити, а увећање арсенала планирају и САД”, изјавио је Ханс М. Кристенсен, директор за нуклеарна питање у Федерацији америчких научника (ФАС), једном од коаутора извештаја.
Нуклеарно оружје имају још и Израел и Велика Британија.
Монитор (Нуцлеар Wеапонс Бан Монитор) прати прогрес у реализацији Уговора о забрани нуклеарног оружја (ТПНW) и извештај сваке године издаје организација Норвешка народна помоћ (НПА) у сарадњи са ФАС, а у оквиру Међународне кампање за забрану нуклеарног оружја (ИЦАН).
Кристенсен је рекао да се и у неким државама које немају своје нуклеарно оружје интензивно расправља о могућности набавке тог оружја, или стављању територије на располагање за стационирање оружја неке треће земље.
Генерални секретар НПА Рајмонд Јохансон додао је да је глобално приметан и супротан тренд а то је да све више држава подржава уговор ТПНW који је настао 2017. године под окриљем УН и ступио на снагу 2021.
Уговор је до краја 2025. године, потписом или ратификацијом, прихватило 99 држава, и врло је изгледно да ће тај број ове године порасти, рекао је Јохансон.
Извештај, међутим, разоткрива и велике регионалне разлике у подршци споразуму, рекао је Јохансен, прецизирајући да он глобално ужива велику подршку, посебно у Африци и на Америчком континенту.
Јохансен је оценио да је “Европа и даље велика препрека за напредак у универзалној примени ТПНW”.
Уговору се активно противе 44 земље, и од тога су три четвртине у Европи. Међу државама које су против је девет нуклеарних сила и 33 државе које користе заштиту такозваних нукеарних кишобрана. У Европи уговор одбијају 33 земље, од којих је 29 под нуклеарним кишобраном великих сила.

