Већина Американаца верује да је војна акција њихове земље против Ирана отишла предалеко, а многи су забринути да неће моћи да приуште бензин, показало је заједничко истраживање агенције Асошиејтед прес (АП) и Националног центра за истраживање јавног мњења (НОРЦ) при Универзитету у Чикагу (АП-НОРЦ).
Око 59 одсто, од укупно 1.150 одраслих испитаника, тврди да су напади Сједињених Америчких Држава (САД), уз помоћ Израела, на Иран били претерани.
Њих 45 одсто је, како се наводи, “изузетно” или “веома” забринуто да неће моћи да приуште гориво у наредних неколико месеци, што је пораст у односу на 30 одсто у анкети истих аутора која је спроведена непосредно након Трамповог реизбора за председника, када је обећао да ће побољшати економију и снизити трошкове живота.
Постоји значајна подршка за барем један од Трампових циљева, конкретно у Ирану, а то је спречавање Техерана да добије нуклеарно оружје, што око две трећине испитаника сматра као “изузетно” или “веома” важан циљ спољне политике САД.
Око 40 одсто испитаника и даље одобрава Трампов учинак као председника, а стабилно је и одобравање грађана његове генералне спољне политике.
Испитаници и даље углавном сумњају у Трампову способност да доноси исправне одлуке о употреби војне силе ван САД и противе се агресивнијим корацима, попут распоређивања копнене војске.
Око три четвртине републикански и две трећине демократски оријентисаних испитаника тврде да је веома важно спречити раст цена нафте и гаса у САД.
Анкета показује да око 30 одсто републиканаца тврди да су “изузетно” или “веома” забринути због могућности да приуште гориво у наредних неколико месеци, док је поводом тога забринуто око 60 одсто демократски оријентисаних испитаника.
Око две трећине њих каже да би САД требало да дају приоритет спречавању Ирана да добије нуклеарно оружје, али око 80 одсто републиканаца каже да је то барем “веома” важно, у поређењу са око половином демократа.
Рат на Блиском истоку је погоршао политичке расправе о улози Израела у спољној политици САД, посебно откако је премијер те земље Бењамин Нетањаху први заговарао нападе на Иран.
Око 40 одсто испитаника каже да би спречавање Ирана да прети Израелу требало да буде висок приоритет, док се свргавање номенклатуре у Ирану сматра мање важним.
Тридесетак одсто испитаника тврди да је “веома” важно да САД замене иранску владу оном која је пријатељскија према интересима Вашингтона.
Док Трамп шаље помешане, вишеструке поруке о томе да ли ће се рат у Ирану ускоро завршити, око 90 одсто демократа и 60 одсто независних испитаника каже да су ирански напади “отишли предалеко”.
Око половине републиканаца тврди да је америчка војна акција била “отприлике исправна”, али релативно мало њих жели да види да се она одвија даље, док само око 20 одсто њих каже да америчка војна акција није отишла довољно далеко, а око четвртине да је отишла предалеко.
Око 60 одсто Американаца се “донекле” или “снажно” противи распоређивању америчких војника на терену за борбу против Ирана, укључујући око 80 одсто демократа и отприлике половину републиканаца.
Нешто мање од половине противи се ваздушним нападима усмереним на иранске лидере и нападима на војне циљеве у Ирану, док је око 30 одсто за, а приближно исти број испитаника мишљење.
Око половине испитаника има “само мало” или “нимало” поверења у Трампа када је у питању доношење исправних одлука о употреби војне силе ван САД, што је у складу са ранијом анкетом истих аутора.
Приближно 34 одсто испитаника одобрава начин на који Трамп води спољну политику, слично као 36 одсто у фебруару.
Та мера је била доследна последњих месеци упркос низу акција, укључујући сукобе око Гренланда и напад на Венецуелу, које су изазвале контроверзе у САД и шире.
