План од 10 милијарди евра изазвао је узбуну у Бриселу – упозорења на дуплирања, веће трошкове и слабљење заједничке одбране
Немачка одлука да развије сопствену војну сателитску мрежу, вредну око 10 милијарди евра, отворила је нову линију поделе унутар Европске уније, у тренутку када Брисел покушава да изгради заједнички систем безбедности без ослањања на Сједињене Америчке Државе.
Према информацијама које преноси Ројтерс, Берлин планира мрежу од око 100 сателита у ниској орбити, намењених искључиво војним комуникацијама, у сарадњи са компанијама “Рајнметал”, ОХБ и “Ербас”. Тај пројекат долази паралелно са већ постојећим европским програмом ИРИС², вредним 10,6 милијарди евра, који предвиђа распоређивање 290 сателита до 2029. године.
У Бриселу упозоравају да би немачка иницијатива могла да поткопа заједничке напоре ЕУ. Председница Одбора за безбедност и одбрану Европског парламента Мари-Ањес Штрак Цимерман оценила је да би стварање “чисто националне архитектуре” ван система ИРИС² могло да ослаби европске структуре.
У позадини ове расправе налази се и шира геополитичка промена – европски званичници све отвореније говоре о потреби за већом аутономијом, док се истовремено смањује ослонац на амерички безбедносни кишобран током мандата Доналда Трампа.
Аналитичари процењују да би немачки систем могао бити технолошки сличан “Старшилд” платформи компаније “Спејс икс”, која је већ коришћена у комуникацијама у Украјини. Ипак, и немачки и европски системи остали би знатно мањи од “Старлинк” мреже са око 10.000 сателита.
Критичари упозоравају да паралелни пројекти могу довести до “дуплирања структура, фрагментације стандарда и мањег стратешког ефекта уз веће трошкове”. Додатну забринутост изазива и питање финансирања, уз процене да ће терет на крају пасти на пореске обвезнике.
С друге стране, део политичких актера у Немачкој подржава иницијативу, истичући да је у савременим условима нужно имати дупле системе како би се обезбедила отпорност на могуће нападе и прекиде у комуникацијама.
Европска комисија засад се уздржава од коментара, наглашавајући да су овакве инвестиције у надлежности држава чланица, али истовремено подсећа да заједнички пројекти попут ИРИС² омогућавају ефикасније коришћење ресурса и развој технологије на нивоу целе ЕУ.
И док Брисел позива на координацију и интеграцију, реалност на терену показује све израженији раскорак између националних амбиција и заједничке европске стратегије, што би, у крајњем исходу, могло скупо да кошта и јединство и безбедност ЕУ.
