Борбене групе Европске уније су створене на такав начин да их је немогуће употребити, изјавио је пољски министар спољних послова Радослав Сикорски. Истовремено, он је предложио формирање „Европске легије“, преноси Спутњик.
„После страшног рата на територији бивше Југославије, у којем је погинуло 200–300 хиљада људи, а Европа се показала неспособном да делује, и само америчка интервенција спасила је ситуацију, тада су већ настали европски документи у којима се говорило о снагама од око 400 хиљада војника. Уместо тога, ми смо створили такозване борбене групе, од којих ниједна никада није коришћена, јер су, по мом мишљењу, формиране на такав начин да их је немогуће употребити“, навео је Сикорски по доласку на седницу министара спољних послова ЕУ у Бриселу.
Пољски министар предложио је стварање „Европске легије“ у ЕУ у облику бригаде за брзо реаговање.
„Могли бисмо да формирамо оно како бих је ја назвао — ‘Европску легију’, односно, за почетак — а то већ стоји на папиру у резолуцијама Европског парламента, то може бити јединица у виду бригаде, којој би могли да приступе војници земаља-чланица ЕУ, као и земаља-кандидата, за коју би била утврђена правила употребе оружја и која би у политичком смислу била под управом Савета ЕУ за спољне послове“, казао је Сикорски.
Према мишљењу пољског министра, таква бригада могла би да реагује на потенцијалне претње, на пример на претњу тероризма у Северној Африци.
У новембру 2023. године, тадашњи министар спољних послова ЕУ Жозеп Борељ је најавио да ће ЕУ поставити своје снаге за брзо реаговање од 5.000 војника на пуну оперативну спремност до 2025. године.
Подсетимо, борбене групе ЕУ, снаге за брзо реаговање, формиране су у оквиру Заједничке политике безбедности и одбране Европске уније. Концепт је усвојен 2004. године. Свакa групa броји око 1.500 војника и формира се од стране једне земље или више држава ЕУ на ротационој основи. Истовремено, две групе се налазе у шестомесечној приправности.
Идеја о стварању борбених група настала је након сукоба на територији бивше Југославије 1990-их година, када се ЕУ показала неспособном да самостално регулише кризу без учешћа САД и НАТО-а. Упркос бројним међународним кризама, механизам никада није примењен. Одлука о његовом коришћењу захтева једногласно одобрење свих земаља ЕУ.
